Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 716/05
08.09.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Николе Латиновића, председника већа, Николе Мићуновића и Миодрага Вићентијевића, чланова већа, са саветником Јолан Мадарас, записничарем, у кривичном предмету оптуженог АА, због кривичног дела преваре из члана 171. став 1. КЗ РС, кога брани АБ, адвокат, одлучујући о жалби браниоца оптуженог, изјављеној против пресуде Окружног суда у Панчеву К.број 8/03 од 17.3.2004. године, у седници већа одржаној у смислу члана 375. ЗКП дана 8. септембра 2005. године донео је

 

 

П Р Е С У Д У

 

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца оптуженог АА и пресуда Окружног суда у Панчеву К.број 8/03 од 17. марта 2004. године ПОТВРЂУЈЕ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Побијаном првостепеном пресудом оглашен је кривим оптужени АА због кривичног дела преваре из члана 171. став 1. КЗ РС и осуђен је на казну затвора у трајању од 1 године и шест месеци.

 

Оптужени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка у износу од 132.300,00 динара, паушала у износу од 8.000,00 динара а оштећени ББ је са имовинско-правним захтевом упућен на парницу.

 

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац оптуженог због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона, због одлуке о казни и имовинско-правном захтеву. Предложено је, да се првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно суђење и предложено је, да се о седници већа другостепеног суда обавести оптужени и бранилац.

 

Републички јавни тужилац у Београду дописом Ктж. број 857/05 од 25.5.2005. године је предложио да се одбије као неоснована жалба браниоца оптуженог и првостепена пресуда потврди.

 

Врховни суд Србије одржао је седницу већа у смислу члана 375. ЗКП у одсутности уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и браниоца оптуженог, за оптуженог је доставница враћена са напоменом, да се оптужени одселио са дате адресе, а о новој није известио суд, размотрени су списи предмета, заједно са првостепеном пресудом и након оцене навода и предлога из жалбе, и писменог предлога Републичког јавног тужиоца, нашао:

 

Жалба је неоснована.

 

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, ни повреде кривичног закона на које жалбени суд увек пази по службеној дужности у смислу члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП.

 

По налажењу Врховног суда, првостепена пресуда је јасна, разумљива и у изреци и у образложењу, и иста не садржи противречности, нити друге недостатке које би је чиниле мањкавом у смислу члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, па је неоснована изјављена жалба по напред наведеном законском основу. Изрека пресуде садржи јасна утврђења у вези законских елемената кривичног дела преваре из члана 171. став 1. КЗ РС, и у вези лажног приказивања чињеница, довођења у заблуду оштећеног, прибављања имовинске користи, па су неосновани наводи жалбе, да изрека не садржи радњу извршења кривичног дела.

 

Чињенично стање пресуде је правилно и потпуно утврђено, да је дана 18.11.1997. године оптужени у Панчеву у намери да себи прибави противправну имовинску корист, лажним приказивањем чињеница довео у заблуду оштећеног да ће му новац вратити у року од 30 дана, примио на име зајма 85.000 ДМ, у сврху обезбеђења враћања зајма пристао да се обавеже, да ће оштећеном пренети власништво на кући у Београду, иако је знао да није земљишно-књижни власник предметне куће и тиме је себи прибавио и противправну имовинску корист у износу од 280.500,00 динара.

 

Неосновано се у жалби браниоца побија утврђено чињенично стање, наводећи да је оштећени био у могућности да провером утврди стварно власништво предметне куће, и да се у конкретном случају ради о грађанско-правном односу, јер и по налажењу овога суда, код оптуженог је постојала намера за довођењем у заблуду оштећеног, јер је у критично време по други пут незаконито располагао са кућом у Београду, ВВ, која се није налазила и његовом власништву (крајем јула месеца 1996. године је примио купопродајну цену за предметну кућу иако није био њен власник у вези чега је вођен и правноснажно окончан кривични поступак).

 

С тим у вези, правилно је утврђено у образложењу пресуде, да је оптужени склон "разним позајмицама", и да своје позајмице гарантује кућом у Београду, а што је утврђено након спроведеног доказног поступка.

 

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио закон, када је радње оптуженог правно квалификовао као кривично дело из члана 171. став 1. КЗ РС и о извршеној правној оцени дела суд је дао разлоге које у потпуности прихвата и овај суд.

 

Постојање грађанско-правног односа, и парничног поступка у вези с тим, не искључује могућност вођења кривичног поступка у вези кривичног дела из члана 171. став 1. КЗ РС, а упућивање на парницу оштећеног са неопредељеним имовинским захтевом је суд учинио у ситуацији, када је у парничном поступку оштећени делимично остварио свој захтев, и по налажењу овога суда, није недостатак пресуде, што тај износ није прецизно одређен.

 

Испитујући првостепену пресуду у вези одлуке о казни, Врховни суд налази, да је првостепени суд правилно утврдио све околности које су од значаја за одмеравање казне из члана 41. ОКЗ.

 

Правилно су утврђене као олакшавајуће околности да је оптужени породичан, отац двоје млдб. деце, да је срчани болесник, са церебралним сметњама, а правилно је оцењена и отежавајућа околност, да је раније осуђиван због истоврсног кривичног дела. Утврђена казна затвора у трајању од једне године и шест месеци је одговарајућа тежини извршеног кривичног дела, степену кривичне одговорности оптуженог, и ова казна је нужна и неопходна мера, да се према оптуженом постигне сврха кажњавања предвиђена чланом 33. и чланом 5. ОКЗ.

 

За постизање поменуте сврхе не би било целисходно изрицање блаже кривичне санкције, како је то неосновано предложено у изјављеној жалби. Стога се жалба браниоца и због одлуке о казни оцењује као неоснована.

 

Из изнетих разлога, на основу члана 388. ЗКП Врховни суд Србије је одлучио као у изреци ове пресуде.

 

 

Записничар Председник већа – судија

Јолан Мадарас, с.р. Никола Латиновић, с.р.

 

За тачност отправка

 

ОК