Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da je drugostepeno veće Osnovnog suda u Staroj Pazovi povredilo odredbu člana 453. ZKP, jer je svojim rešenjem Kv- 812/18 od 14.11.2018. godine izmenilo prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-493/17 od 24.09.2018. godine na štetu okrivljenog, iako je protiv prvostepenog rešenja žalbu izjavio samo branilac okrivljenog i to samo u odnosu na njegov odbijajući deo, a ne na njegov usvajajući deo koji je postao pravnosnažan i izvršan. Naime, drugostepeno veće je preinačilo prvostepeno rešenje kojim je delimično usvojen zahtev okrivljenog AA za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 97.500,00 dinara, dok je za razliku do traženih 569.100,00 dinara zahtev odbijen kao neosnovan, tako što je odbacilo kao nedozvoljen zahtev okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ukoliko je presudom povređena odredba člana 453. ZKP. Odredbom člana 453. ZKP je propisano da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Dakle, odredbom člana 453. ZKP jasno je propisano šta je predmet zabrane preinačenja na štetu okrivljenog, a iz čega proizilazi da se ova procesna ustanova ne primenjuje u odnosu na odluku o troškovima krivičnog postupka, već samo u odnosu na strožu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela i strožu krivičnu sankciju.

Imajući u vidu da se zabrana preinačenja na štetu okrivljenog iz člana 453. ZKP ne primenjuje u odnosu na odluku o troškovima krivičnog postupka, a da se u konkretnom slučaju podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog drugostepeno rešenje o troškovima krivičnog postupka pobija zbog povrede odredbe člana 453. ZKP, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da branilac okrivljenog drugostepeno rešenje faktički pobija zbog toga što su od strane drugostepenog veća, prilikom odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, prekoračene granice ispitivanja rešenja (u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbi), a što bi po oceni ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 467. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog drugostepeno rešenje pobija zbog povrede odredbe člana 467. stav 1. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Jasika ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                               Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić