Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

У конкретном случају, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, истицањем да је другостепено веће Основног суда у Старој Пазови повредило одредбу члана 453. ЗКП, јер је својим решењем Кв- 812/18 од 14.11.2018. године изменило првостепено решење Основног суда у Старој Пазови К-493/17 од 24.09.2018. године на штету окривљеног, иако је против првостепеног решења жалбу изјавио само бранилац окривљеног и то само у односу на његов одбијајући део, а не на његов усвајајући део који је постао правноснажан и извршан. Наиме, другостепено веће је преиначило првостепено решење којим је делимично усвојен захтев окривљеног АА за накнаду трошкова кривичног поступка у износу од 97.500,00 динара, док је за разлику до тражених 569.100,00 динара захтев одбијен као неоснован, тако што је одбацило као недозвољен захтев окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка.

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП постоји уколико је пресудом повређена одредба члана 453. ЗКП. Одредбом члана 453. ЗКП је прописано да ако је изјављена жалба само у корист окривљеног, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Дакле, одредбом члана 453. ЗКП јасно је прописано шта је предмет забране преиначења на штету окривљеног, а из чега произилази да се ова процесна установа не примењује у односу на одлуку о трошковима кривичног поступка, већ само у односу на строжу правну квалификацију кривичног дела и строжу кривичну санкцију.

Имајући у виду да се забрана преиначења на штету окривљеног из члана 453. ЗКП не примењује у односу на одлуку о трошковима кривичног поступка, а да се у конкретном случају поднетим захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног другостепено решење о трошковима кривичног поступка побија због повреде одредбе члана 453. ЗКП, то, по налажењу Врховног касационог суда, произилази да бранилац окривљеног другостепено решење фактички побија због тога што су од стране другостепеног већа, приликом одлучивања о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, прекорачене границе испитивања решења (у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби), а што би по оцени овога суда представљало повреду одредбе члана 467. став 1. ЗКП.

Како, дакле, из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног другостепено решење побија због повреде одредбе члана 467. став 1. ЗКП, а која повреда не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Николе Јасика оценио недозвољеним.

Стога је Врховни касациони суд са изнетих разлога, а на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                          За Председника већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                               Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић