Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1646/24 od 19.09.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv-439/24 od 28.08.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokata Boško Žurić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijana rešenja na način što će naložiti povraćaj privremeno oduzetog predmeta od okrivljenog i to putničkog motornog vozila marke „Renault Kadjar“, crne boje, registarstih oznaka crnogorskog registracionog područja PG ..., sa pripadajućom saobraćajom dozvolom i dva ključa ili da pobijana rešenja ukine u pobijanim delovima i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine u celosti samo drugostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pri donošenju pobijanih rešenja prekoračena optužba iz razloga što Viši sud u Sremskoj Mitrovici presudom K 24/23 od 25.08.2023. godine okrivljenom nije oduzeo predmetno vozilo. Naime, tokom glavnog pretresa pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici tužilaštvo je u završnoj reči odustalo od prethodno podnetog predloga da se od okrivljenog trajno oduzme predmetno vozilo koje mu je u tom trenutku bilo privremeno oduzeto, a nakon tako povučenog predloga tužilaštva, najpre je presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 24/23 od 25.08.2023. godine, a nakon toga i presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 917/23 od 09.04.2024. godine, odlučeno da se okrivljenom uopšte ne oduzima predmetno vozilo marke „Renault Kadjar“, te je shodno svemu navedenom evidentno da u ovoj pravnoj stvari nije moglo doći do trajnog oduzimanja pomenutog vozila od okrivljenog, već je isto moralo biti vraćeno. Branilac ističe i da je oduzimanje predmeta koji je korišćen u izvršenju nekog krivičnog dela, isključivo moguće učiniti tokom postupka u kom se odlučuje o glavnoj stvari, a da je samo u pogledu oduzimanja imovinske koristi pribavljene nekim krivičnim delom to moguće učiniti u posebnom postuku. Pošto je predlog za trajno oduzimanje vozila od okrivljenog tužilaštvo povuklo tokom postupka, to je samim tim jasno da se trajno oduzimanje predmetnog vozila od okrivljenog više nije moglo desiti, već da se isto mora vratiti okrivljenom, a da su samim tim pobijana rešenja doneta uz očigledno prekoračenje optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Imajući u vidu citiranu odredbu, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, se može učiniti samo ako je presudom prekoračena optužba u pogledu lica koje je optuženo i samo u odnosu na delo koje je predmet optužbe i koje je sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a ne rešenjem kojim je odlučivano o zahtevu za povraćaj privremeno oduzetih predmeta od okrivljenog, a kako to branilac pogrešno navodi u podnetom zahtevu.

Pored navedenog, sud nije vezan predlogom tužioca u pogledu mere bezbedosti oduzimanja predmeta i, u situaciji kada je doneta osuđujuća presuda kojom nije odlučeno o meri bezbednosti, ovlašćen je da saglasno članu 535. stav 3. ZKP, donese posebno rešenje kojim trajno oduzima predmete od okrivljenog, kada je u presudi kojom je okrivljeni oglašen krivim propušteno da se donose takva odluka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Žurića,, to je Vrhovni sud, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković