Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1646/24 од 19.09.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв-439/24 од 28.08.2024. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвоката Бошко Журић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијана решења на начин што ће наложити повраћај привремено одузетог предмета од окривљеног и то путничког моторног возила марке „Renault Kadjar“, црне боје, регистарстих ознака црногорског регистрационог подручја PG ..., са припадајућом саобраћајом дозволом и два кључа или да побијана решења укине у побијаним деловима и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да укине у целости само другостепено решење и предмет врати на поновно одлучивање другостепеном суду пред потпуно измењеним већем.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче да је при доношењу побијаних решења прекорачена оптужба из разлога што Виши суд у Сремској Митровици пресудом К 24/23 од 25.08.2023. године окривљеном није одузео предметно возило. Наиме, током главног претреса пред Вишим судом у Сремској Митровици тужилаштво је у завршној речи одустало од претходно поднетог предлога да се од окривљеног трајно одузме предметно возило које му је у том тренутку било привремено одузето, а након тако повученог предлога тужилаштва, најпре је пресудом Вишег суда у Сремској Митровици К 24/23 од 25.08.2023. године, а након тога и пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 917/23 од 09.04.2024. године, одлучено да се окривљеном уопште не одузима предметно возило марке „Renault Kadjar“, те је сходно свему наведеном евидентно да у овој правној ствари није могло доћи до трајног одузимања поменутог возила од окривљеног, већ је исто морало бити враћено. Бранилац истиче и да је одузимање предмета који је коришћен у извршењу неког кривичног дела, искључиво могуће учинити током поступка у ком се одлучује о главној ствари, а да је само у погледу одузимања имовинске користи прибављене неким кривичним делом то могуће учинити у посебном постуку. Пошто је предлог за трајно одузимање возила од окривљеног тужилаштво повукло током поступка, то је самим тим јасно да се трајно одузимање предметног возила од окривљеног више није могло десити, већ да се исто мора вратити окривљеном, а да су самим тим побијана решења донета уз очигледно прекорачење оптужбе.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 420. став 1. ЗКП је прописано да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници. Дакле, из цитиране законске одредбе произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет и подударност у погледу субјективне и објективне истоветности дела.

Имајући у виду цитирану одредбу, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, се може учинити само ако је пресудом прекорачена оптужба у погледу лица које је оптужено и само у односу на дело које је предмет оптужбе и које је садржано у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници, а не решењем којим је одлучивано о захтеву за повраћај привремено одузетих предмета од окривљеног, а како то бранилац погрешно наводи у поднетом захтеву.

Поред наведеног, суд није везан предлогом тужиоца у погледу мере безбедости одузимања предмета и, у ситуацији када је донета осуђујућа пресуда којом није одлучено о мери безбедности, овлашћен је да сагласно члану 535. став 3. ЗКП, донесе посебно решење којим трајно одузима предмете од окривљеног, када је у пресуди којом је окривљени оглашен кривим пропуштено да се доносе таква одлука.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Бошка Журића,, то је Врховни суд, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић