Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog, obzirom da je drugostepeni sud prilikom potvrđivanja odluke o kazni sadržane u prvostepenoj presudi, a obrazlažući primenu odredbi člana 246. stav 6. i člana 57. stav 4. KZ, naveo da okrivljeni ne može biti oslobođen od kazne, niti mu kazna može biti još dodatno ublažena, jer je kod okrivljenog pronađena veća količina opojne droge. Po stavu odbrane, sama okolnost pronađene količine opojne droge kod okrivljenog ne može uticati na primenu beneficije iz napred navedenih zakonskih odredbi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovani.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od 3 do 12 godina. Stavom 6. istog člana, propisano je da se učinilac dela iz stava 1. do 5. tog člana, koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu, može osloboditi od kazne.

Dakle, član 246. stav 6. KZ predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kažnjavanja za krivična dela iz stava 1. do 5. tog člana, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da u slučaju kada okrivljeni otkrije lice od koga nabavlja opojnu drogu istog oslobodi od kazne za predmetno delo, te podrazumeva i ocenu suda da su ispunjeni uslovi za primenu ove zakonske odredbe.

Odredbom člana 57. stav 4. KZ propisano je da, kad je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti, bez ograničenja propisanih u st.1. do 3. tog člana.

Polazeći od navedenog, a kako je okrivljeni pobijanim presudama osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, koja je odmerena na osnovu činjenica koje su utvrđene u toku krivičnog postupka, sud je, u konkretnom slučaju, primenio odredbu člana 246. stav 6. KZ, ali okrivljenog nije oslobodio od kazne (što i nije bio u obavezi), već je na osnovu navedene odredbe i odredbe član 57. stav 4. KZ, okrivljenog zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, osudio na kaznu zatvora ispod granice zakonom propisanog minimuma od tri godine, pa su suprotni navodi zahteva, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 493. tačka 3) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem činjenice da je bilo moguće dodatno ublažiti kaznu zatvora, bez obzira na količinu pronađene opojne droge i da bi se svrha kažnjavanja mogla postići i sa zatvorskom kaznom u trajanju od 1. godine, a koja povreda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić