Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.919/18 od 26.10.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, te okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K br.35/13 od 04.05.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Goran Petronijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, tako što će okrivljenog osloboditi krivice ili da ukine presudu Apelacionog suda i istom naložiti da otvori glavni pretres u cilju potrebnog utvrđivanja činjeničnog stanja i pravilne primene ZKP i KZ. Naknadno, branilac okrivljenog podneo je i predlog da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA – advokat Goran Petronijević ukazuje da je donošenjem prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što u zahtevu ne opredeljuje o kom se dokazu radi i zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati odluka suda, već se osporava ocena suda o podobnosti dokaza, i to pre svega zapisnika o tzv. delimičnoj rekonstrukciji koja prema stavu branioca nema dokaznu snagu u smislu objektivnosti, te nalaza i mišljenja veštaka Milana Simenunovića koji je prema navodima zahteva „dao sasvim novo tumačenje izmerenih rastojanja u odnosu na zapisnik o uviđaju“.

Izloženim navodima zahteva po oceni ovoga suda, osporava se i polemiše se sa činjeničnim utvrđenjem u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona.

Nadalje, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se u prvostepenoj i drugostepenoj presudi ne navodi kakav je bio konkretan propust u vožnji okrivljenog AA, koji je u direktnoj uzročnoj vezi sa nastalom saobraćajnom nezgodom, što je izreku prvostepene presude učinilo nerazumljivom i nejasnom, a kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i da u obrazloženju prvostepene presude nisu dati jasni i neprotivrečni razlozi o uzročnoj vezi između alkoholisanog stanja okrivljenog i njegove preduzete radnje za koju se tvrdi da je bila uzrok saobraćajne nezgode, te je prema stavu branioca nejasno na osnovu čega sud utvrđuje da je okrivljeni izgubio kontrolu nad vozilom, a kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a iz kojih sve razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, zbog povrede zakona.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca (483. stav 2. tačka 1) ZKP), dok se suštinski zahtevom ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gorana Petronijevića odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić