Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.919/18 од 26.10.2018. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу, те окривљеног АА и његовог браниоца, а пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К бр.35/13 од 04.05.2018. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Горан Петронијевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде или само одлуку донету у поступку по редовном правном леку, тако што ће окривљеног ослободити кривице или да укине пресуду Апелационог суда и истом наложити да отвори главни претрес у циљу потребног утврђивања чињеничног стања и правилне примене ЗКП и КЗ. Накнадно, бранилац окривљеног поднео је и предлог да Врховни касациони суд одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи до доношења одлуке по захтеву за заштиту законитости, сходно одредби члана 488. став 3. ЗКП.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног АА – адвокат Горан Петронијевић указује да је доношењем првостепене пресуде учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, с тим што у захтеву не опредељује о ком се доказу ради и због чега га подносилац захтева сматра недозвољеним, а на коме се по одредбама овог законика не може заснивати одлука суда, већ се оспорава оцена суда о подобности доказа, и то пре свега записника о тзв. делимичној реконструкцији која према ставу браниоца нема доказну снагу у смислу објективности, те налаза и мишљења вештака Милана Сименуновића који је према наводима захтева „дао сасвим ново тумачење измерених растојања у односу на записник о увиђају“.

Изложеним наводима захтева по оцени овога суда, оспорава се и полемише се са чињеничним утврђењем у правноснажној одлуци, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, због повреде закона.

Надаље, бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче да се у првостепеној и другостепеној пресуди не наводи какав је био конкретан пропуст у вожњи окривљеног АА, који је у директној узрочној вези са насталом саобраћајном незгодом, што је изреку првостепене пресуде учинило неразумљивом и нејасном, а којим наводима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, као и да у образложењу првостепене пресуде нису дати јасни и непротивречни разлози о узрочној вези између алкохолисаног стања окривљеног и његове предузете радње за коју се тврди да је била узрок саобраћајне незгоде, те је према ставу браниоца нејасно на основу чега суд утврђује да је окривљени изгубио контролу над возилом, а којим наводима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а из којих све разлога сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП није дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, због повреде закона.

Како је, дакле, у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљенима преко бранилаца (483. став 2. тачка 1) ЗКП), док се суштински захтевом указује на недозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Горана Петронијевића одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                                   Председник већа-судија,

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                               Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић