Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Rodoljub Marinković, bez formalnog označavanja koja povreda zakona je učinjena, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je za postojanje bića krivičnog dela iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. KZ, neophodno da je delo izvršeno od strane službenog lica u vršenju službene dužnosti, a da okrivljeni u konkretnom slučaju nije imao status službenog, već odgovornog lica u pravnom licu i ni na koji način nije mogao biti izvršilac predmetnog krivičnog dela, kao i da se navedeno krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem. Po oceni branioca, međusobna ponašanja i aktivnosti oštećene i okrivljenog, kao šefa šumske uprave, nemaju karakter radnji zlostavljanja u smislu normi materijalnog prava i pravila međunarodnog prava, s obzirom da radnje koje su opisane u izreci presude nisu dovele oštećenu u vid psihičkog maltretiranja, mučenja i psihičkog zlostavljanja. Branilac takođe smatra da zlostavljanje ne može da se izvrši samo jednom radnjom, već isto mora da bude kontinuirano u dužem vremenskom periodu i na različite načine. U prilog tome govori činjenica da je optužnim predlogom obuhvaćena samo radnja koja je izvršena 17.08.2021. godine, a što se razlikuje od radnji koje su opisane u parničnim presudama i to pre svega u presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4517/22 od 11.01.2023 godine.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Rodoljuba Marinkovića, te bili predmet razmatranja Višeg suda u Novom Pazaru, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru K. br. 170/23 od 12.09.2023. godine. Viši sud u Novom Pazaru, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2, stav 7 svoje odluke Kž1 189/23 od 04.03.2024. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Po oceni Vrhovnog suda, a imajući u vidu da je odredbom člana 112. stav 3.tačka 3) KZ propisano da se službenim licem smatra i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu, a da je okrivljeni bio šef ... uprave Novi Pazar, a koja je deo ... gazdinstva ..., koje se nalazi u sastavu javnog preduzeća „Srbije Šume“, čiji je osnivač Republika Srbija i koje obavlja delatnost od javnog interesa, odnosno upravlja državnim šumama i šumskim zemljištem, okrivljeni AA je u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, nesporno imao status službenog lica te je u tom svojstvu izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Suprotno navodima branioca okrivljenog, koji je tvrdio da se radnja navedenog krivičnog dela može izvršiti samo kontinuiranim vršenjem zlostavljanja ili nasilja prema oštećenom, a da je u izreci presude opisana samo jedna radnja izvršenja, Vrhovni sud je stanovišta da je za izvršenje navedenog krivičnog dela dovoljno da je izvršena samo jedna radnja. Naime, imajući u vidu da je u izreci presude navedeno da je okrivljeni zlostavljao oštećenu na radnom mestu, što znači da je radnja opisana kao trajna, a da je odredbom člana 112. stav 30. KZ propisano da kad je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom, da se smatra da je delo učinjeno i u slučaju ako je radnja izvršena samo jednom, pa je iz tog razloga Vrhovni sud navode branioca okrivljenog u ovom delu ocenio neosnovanim.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da su izreke pobijanih presuda nerazumljive, protivrečne same sebi i razlozima presuda, i da u većem delu pobijane presude uopšte nemaju razloga, i u njima nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, te da su navedeni razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni, o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda i onog što proističe iz izvedenih dokaza, te na ovaj način branilac suštinski ukazuje na povrede zakona iz člaana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedene povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković