Против наведених правоснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА–адвокат Родољуб Маринковић, без формалног означавања која повреда закона је учињена, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или да наведене пресуде укине и списе предмета врати на поновно одлучивање. Иако формално не означава, из самог захтева произилази да бранилац суштински указује на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је за постојање бића кривичног дела из члана 137. став 3. у вези става 1. КЗ, неопходно да је дело извршено од стране службеног лица у вршењу службене дужности, а да окривљени у конкретном случају није имао статус службеног, већ одговорног лица у правном лицу и ни на који начин није могао бити извршилац предметног кривичног дела, као и да се наведено кривично дело може извршити само са умишљајем. По оцени браниоца, међусобна понашања и активности оштећене и окривљеног, као шефа шумске управе, немају карактер радњи злостављања у смислу норми материјалног права и правила међународног права, с обзиром да радње које су описане у изреци пресуде нису довеле оштећену у вид психичког малтретирања, мучења и психичког злостављања. Бранилац такође сматра да злостављање не може да се изврши само једном радњом, већ исто мора да буде континуирано у дужем временском периоду и на различите начине. У прилог томе говори чињеница да је оптужним предлогом обухваћена само радња која је извршена 17.08.2021. године, а што се разликује од радњи које су описане у парничним пресудама и то пре свега у пресуди Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 4517/22 од 11.01.2023 године.

Исти наводи захтева били су истакнути у жалби браниоца окривљеног АА, адвоката Родољуба Маринковића, те били предмет разматрања Вишег суда у Новом Пазару, који је у овом кривичном поступку поступао у другом степену по жалбама изјављеним против првостепене пресуде Основног суда у Новом Пазару К. бр. 170/23 од 12.09.2023. године. Виши суд у Новом Пазару, као другостепени, је ове наводе оценио неоснованим и о томе на страни 2, став 7 своје одлуке Кж1 189/23 од 04.03.2024. године изнео јасне и довољне разлоге, а које Врховни суд у свему прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на те разлоге и упућује.

По оцени Врховног суда, а имајући у виду да је одредбом члана 112. став 3.тачка 3) КЗ прописано да се службеним лицем сматра и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу, а да је окривљени био шеф ... управе Нови Пазар, а која је део ... газдинства ..., које се налази у саставу јавног предузећа „Србије Шуме“, чији је оснивач Република Србија и које обавља делатност од јавног интереса, односно управља државним шумама и шумским земљиштем, окривљени АА је у време извршења предметног кривичног дела, неспорно имао статус службеног лица те је у том својству извршио кривично дело злостављање и мучење из члана 137. став 3. у вези става 1. КЗ.

Супротно наводима браниоца окривљеног, који је тврдио да се радња наведеног кривичног дела може извршити само континуираним вршењем злостављања или насиља према оштећеном, а да је у изреци пресуде описана само једна радња извршења, Врховни суд је становишта да је за извршење наведеног кривичног дела довољно да је извршена само једна радња. Наиме, имајући у виду да је у изреци пресуде наведено да је окривљени злостављао оштећену на радном месту, што значи да је радња описана као трајна, а да је одредбом члана 112. став 30. КЗ прописано да кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом, да се сматра да је дело учињено и у случају ако је радња извршена само једном, па је из тог разлога Врховни суд наводе браниоца окривљеног у овом делу оценио неоснованим.

Бранилац окривљеног у осталом делу захтева наводи да су изреке побијаних пресуда неразумљиве, противречне саме себи и разлозима пресуда, и да у већем делу побијане пресуде уопште немају разлога, и у њима нису наведени разлози о одлучним чињеницама, те да су наведени разлози потпуно нејасни и у знатној мери противуречни, о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуда и оног што проистиче из изведених доказа, те на овај начин бранилац суштински указује на повреде закона из члаана 438. став 1. тачка 11) и 438. став 2. тачка 2) ЗКП. Како наведене повреде одредаба ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то се овај суд у разматрање и оцену ових повреда није упуштао.

У осталом делу захтева за заштиту законитости, бранилац суштински оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, давањем сопствене оцене изведених доказа, а што не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па се Врховни суд у разматрање и оцену изнетих навода захтева, није упуштао.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                          Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                     Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић