Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 108/07
22.02.2007. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Stojana Jokića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Nikole Stanojevića, Mihaila Rulića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik advokat BA, radi poništaja sudskog poravnanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5256/2006 od 21.09.2006. godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2007. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5256/2006 od 21.09.2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 5256/2006 od 21.09.2006. godine odbijena je žalba (tužilje) i potvrđena presuda Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P. 101/06 od 15.05.2006. godine. Tom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje protiv tuženog za poništaj sudskog poravnanja zaključenog dana 04.03.2003. godine kod Opštinskog suda u Bačkoj Palanci pod R. br. 44/05. Stavom drugim izreke odbijen je predlog tužilje za određivanje privremene mere zabranom prodaje i opterećenja nepokretnosti u VV u Ulici GG upisanih u zknj. ul. br. aa KO DD, parcele br. vv izgrađenog građevinskog zemljišta površine 9,39 m2 i parcele br. gg neizgrađenog građevinskog zemljišta površine 16 m2. Stavom 3. izreke tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude.

Protiv navedene pravosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, predlažući da se revizija odbije.

Ispitujući reviziju u smislu člana 399. ZPP, Vrhovni sud je našao: da revizija nije osnovana. Stoga što donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti pak bitna povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe na koju se u reviziji ukazuje jer njeno obrazloženje sadrži jasne, razumljive i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama koji pritom nisu protivrečni izvedenim dokazima.

Nije osnovan ni revizijski razlog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bivši bračni drugovi koji su bili u braku od 1988. godine, sa dvoje dece i sporazumno se razveli presudom Opštinskog suda u Bačkoj Palanci od 29.03.2005. godine. Nešto pre toga, dana 04.03.2005. godine zaključili su predmetno sudsko poravnanje u vanparničnom postupku pred istim sudom u predmetu R. 44/05 kojim su se sporazumeli o razvrgnuću njihove imovinske zajednice, tako da tužilja bude isključivi vlasnik taksativno nabrojanih stvari, pokućstva i tzv. bele tehnike i da joj tuženi u roku od 24 časa od zaključenja poravnanja isplati 17.000 USD, stim da mu ona daje saglasnost za zaključenje i overu ugovora o prodaji sa trećim licima nepokretnosti upisanih u zknj. ulošku br. aa KO DD: kat. Parcele br. vv izgrađeno građevinsko zemljište površine 9 ari 39 m2 i parcela br. gg neizgrađeno građevinsko zemljište površine 16 m2, dok je tuženi isključivi vlasnik ostalih stvari u domaćinstvu i putničkog vozila „__“; uz konstataciju da iz bračne zajednice oni više nemaju nikakvih međusobnih potraživanja. Ovo poravnanje su zaključili na način koji je predložila ovde tužilja i to po predlogu koji je sačinio tadašnji punomoćnik tužilje advokat AV koji nije primetio niti stekao utisak da su stranke tada bile u svađi niti da je neko od njih pretio drugom. Postupajući sudija im je pročitao poravnanje i pošto na isto nije bilo primedbi, stranke su ga potpisale. Saglasno poravnanju, tuženi je istog dana isplatio tužilji dogovoreni iznos od 17.000 USD. Takođe je utvrđeno da je u vremenskom periodu od nekoliko meseci koji je prethodio njihovom razvodu, između ovde parničnih stranaka bilo verbalnih sukoba u kojima je tuženi ispoljavao i fizičku agresivnost prema tužilji, ali da nije dolazilo do fizičkih sukoba, niti je pak tuženi upotrebio pretnju ili prinudu kako bi sa tužiljom zaključio predmetno sudsko poravnanje.

Na bazi utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su izveli pravilan materijalno-pravni zaključak da nema uslova za traženi poništaj predmetnog sudskog poravnanja jer ono nije bilo zaključeno pod pretnjom i prinudom zbog kojih bi se u smislu člana 60. Zakona o obligacionim odnosima moglo poništiti. S tim što je pravno stanovište Vrhovnog suda da je predmetno poravnanje punovažno i sa aspekta materijalno-pravnih uslova propisanih odredbom člana 1089. u vezi člana 1093. Zakona o obligacionim odnosima i sa aspekta formalno-pravnih uslova za zaključenje sudskog poravnanja iz članova 322. i 323. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP. Konsekventno tome su neosnovani i paušalni revidentovi navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u ovoj pravnoj stvari.

Revident takođe neosnovano pretenduje na navodnu pravnu nesigurnost koju vidi u dve suprotne drugostepene odluke, sa različitim pravnim stanovištem, donete u ovoj (istoj) pravnoj stvari. Međutim, nje sa tog razloga ne može biti, obzirom da pravno stanovište drugostepenog suda izraženo u nekoj drugostepenoj odluci (pa i u konkretnoj kojom je inače ukinuta prethodna prvostepena presuda sa identičnom odlukom) ne obavezuje prvostepeni sud koji je samo dužan da u smislu člana 384. stav 2. ZPP raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazano u drugostepenom rešenju.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova parničnog postupka u smislu članova 149. stav 1. i 150. ZPP.

Izloženi razlozi su bili oni koji su rukovodili Vrhovni sud na donošenje odluke kao u izreci ove presude primenom člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Stojan Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

dc