Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 108/07
22.02.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Стојана Јокића, председника већа, Звездане Лутовац, Николе Станојевића, Михаила Рулића и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник адвокат БА, ради поништаја судског поравнања, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Окружног суда у Новом Саду Гж. 5256/2006 од 21.09.2006. године, у седници већа одржаној дана 22.02.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Окружног суда у Новом Саду Гж. 5256/2006 од 21.09.2006. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Новом Саду Гж. 5256/2006 од 21.09.2006. године одбијена је жалба (тужиље) и потврђена пресуда Општинског суда у Бачкој Паланци П. 101/06 од 15.05.2006. године. Том пресудом, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље против туженог за поништај судског поравнања закљученог дана 04.03.2003. године код Општинског суда у Бачкој Паланци под Р. бр. 44/05. Ставом другим изреке одбијен је предлог тужиље за одређивање привремене мере забраном продаје и оптерећења непокретности у ВВ у Улици ГГ уписаних у зкњ. ул. бр. аа КО ДД, парцеле бр. вв изграђеног грађевинског земљишта површине 9,39 м2 и парцеле бр. гг неизграђеног грађевинског земљишта површине 16 м2. Ставом 3. изреке тужиља је обавезана да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 78.300,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате, у року од 15 дана од правоснажности пресуде.

Против наведене правоснажне другостепене пресуде тужиља је изјавила благовремену и дозвољену ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију, предлажући да се ревизија одбије.

Испитујући ревизију у смислу члана 399. ЗПП, Врховни суд је нашао: да ревизија није основана. Стога што доношењем побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности, нити пак битна повреда из тачке 12. цитиране законске одредбе на коју се у ревизији указује јер њено образложење садржи јасне, разумљиве и непротивречне разлоге о битним чињеницама који притом нису противречни изведеним доказима.

Није основан ни ревизијски разлог о погрешној примени материјалног права.

Према утврђеном чињеничном стању парничне странке су бивши брачни другови који су били у браку од 1988. године, са двоје деце и споразумно се развели пресудом Општинског суда у Бачкој Паланци од 29.03.2005. године. Нешто пре тога, дана 04.03.2005. године закључили су предметно судско поравнање у ванпарничном поступку пред истим судом у предмету Р. 44/05 којим су се споразумели о развргнућу њихове имовинске заједнице, тако да тужиља буде искључиви власник таксативно набројаних ствари, покућства и тзв. беле технике и да јој тужени у року од 24 часа од закључења поравнања исплати 17.000 USD, стим да му она даје сагласност за закључење и оверу уговора о продаји са трећим лицима непокретности уписаних у зкњ. улошку бр. аа КО ДД: кат. Парцеле бр. вв изграђено грађевинско земљиште површине 9 ари 39 м2 и парцела бр. гг неизграђено грађевинско земљиште површине 16 м2, док је тужени искључиви власник осталих ствари у домаћинству и путничког возила „__“; уз констатацију да из брачне заједнице они више немају никаквих међусобних потраживања. Ово поравнање су закључили на начин који је предложила овде тужиља и то по предлогу који је сачинио тадашњи пуномоћник тужиље адвокат АВ који није приметио нити стекао утисак да су странке тада биле у свађи нити да је неко од њих претио другом. Поступајући судија им је прочитао поравнање и пошто на исто није било примедби, странке су га потписале. Сагласно поравнању, тужени је истог дана исплатио тужиљи договорени износ од 17.000 USD. Такође је утврђено да је у временском периоду од неколико месеци који је претходио њиховом разводу, између овде парничних странака било вербалних сукоба у којима је тужени испољавао и физичку агресивност према тужиљи, али да није долазило до физичких сукоба, нити је пак тужени употребио претњу или принуду како би са тужиљом закључио предметно судско поравнање.

На бази утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су извели правилан материјално-правни закључак да нема услова за тражени поништај предметног судског поравнања јер оно није било закључено под претњом и принудом због којих би се у смислу члана 60. Закона о облигационим односима могло поништити. С тим што је правно становиште Врховног суда да је предметно поравнање пуноважно и са аспекта материјално-правних услова прописаних одредбом члана 1089. у вези члана 1093. Закона о облигационим односима и са аспекта формално-правних услова за закључење судског поравнања из чланова 322. и 323. ЗПП у вези члана 30. став 2. ЗВП. Консеквентно томе су неосновани и паушални ревидентови наводи о погрешној примени материјалног права у овој правној ствари.

Ревидент такође неосновано претендује на наводну правну несигурност коју види у две супротне другостепене одлуке, са различитим правним становиштем, донете у овој (истој) правној ствари. Међутим, ње са тог разлога не може бити, обзиром да правно становиште другостепеног суда изражено у некој другостепеној одлуци (па и у конкретној којом је иначе укинута претходна првостепена пресуда са идентичном одлуком) не обавезује првостепени суд који је само дужан да у смислу члана 384. став 2. ЗПП расправи сва спорна питања на која је указано у другостепеном решењу.

Правилно је одлучено и о накнади трошкова парничног поступка у смислу чланова 149. став 1. и 150. ЗПП.

Изложени разлози су били они који су руководили Врховни суд на доношење одлуке као у изреци ове пресуде применом члана 405. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија

Стојан Јокић, с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Мирјана Војводић

дц