Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž3 361/23 od 07.02.2024. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P3 326/21 od 13.07.2023. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedmom izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 326/21 od 13.07.2023. godine tako što su tuženi solidarno obavezani da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 86.550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršnost presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje povrede prava ličnosti i naknada nematerijalne štete. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o tome da su tuženi, objavljivanjem spornog teksta u dnevnim novinama „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“ od ...2021. godine, povredili pretpostavku nevinosti tužioca označavajući ga kao izvršioca krivičnog dela koje su mu stavljeno na teret u vreme kada je krivični postupak bio u toku. Tuženi revizijom ukazuju na bitnu povredu odredaba parničnog postupka što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, dok ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja u konkretnom slučaju, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2014...12/2016), i utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano.

Na osnovu odredbe člana 126. Zakona o javnom informisanju i medijima, kao posebnim zakonom u smislu navedene odredbe, revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen (stav prvi). U parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava prvog ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi (stav drugi). Na osnovu odredbe člana 131. istog Zakona, ako u tom zakonu nije drukčije određeno, u parnicama po tužbi iz člana 121. tog zakona (naknada štete) shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

To znači da je u sporovima za naknadu štete zbog objavljivanja neistinite ili nepotpune informacije u javnim medijima, revizija uvek dozvoljena bez obzira na vrednost predmeta spora pobijanog dela, ako je tužbeni zahtev tužioca odbijen. Međutim, ako je tužbeni zahtev usvojen (u celosti ili delimično), što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije ceni se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 131. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđena povrede prava ličnosti i naknade štete, tužilac je podneo 16.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 50.000,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženih nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. u vezi stava 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku i člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, imajući u vidu da je izjavljena protiv dela pravnosnažne presude kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković