Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж3 361/23 од 07.02.2024. године, ставом првим изреке одбио као неосноване жалбе тужиоца и тужених и потврдио пресуду Вишег суда у Београду П3 326/21 од 13.07.2023. године, у ставовима првом, другом, трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу седмом изреке пресуде Вишег суда у Београду П3 326/21 од 13.07.2023. године тако што су тужени солидарно обавезани да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка у износу од 86.550,00 динара, са законском затезном каматом од дана наступања услова за извршност пресуде до исплате. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и тужених за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су изјавили благовремену ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о посебној ревизији тужених.

Предмет тражене правне заштите је утврђење повреде права личности и накнада нематеријалне штете. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца усвојен донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање о томе да су тужени, објављивањем спорног текста у дневним новинама „Курир најутицајније дневне новине Балкана“ од ...2021. године, повредили претпоставку невиности тужиоца означавајући га као извршиоца кривичног дела које су му стављено на терет у време када је кривични поступак био у току. Тужени ревизијом указују на битну повреду одредаба парничног поступка што није разлог за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, док указивање на погрешну примену материјалног права није од утицаја у конкретном случају, јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, у вези члана 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, бр. 83/2014...12/2016), и утврдио да ревизија тужених није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 2. тачка 1. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија увек дозвољена ако је то посебним законом прописано.

На основу одредбе члана 126. Закона о јавном информисању и медијима, као посебним законом у смислу наведене одредбе, ревизија је дозвољена против другостепене пресуде ако је тужбени захтев одбијен (став први). У парници по тужби за накнаду штете и по тужби за остваривање права на део добити, ревизију из става првог овог члана могу изјавити и тужилац и тужени (став други). На основу одредбе члана 131. истог Закона, ако у том закону није друкчије одређено, у парницама по тужби из члана 121. тог закона (накнада штете) сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

То значи да је у споровима за накнаду штете због објављивања неистините или непотпуне информације у јавним медијима, ревизија увек дозвољена без обзира на вредност предмета спора побијаног дела, ако је тужбени захтев тужиоца одбијен. Међутим, ако је тужбени захтев усвојен (у целости или делимично), што је овде случај, дозвољеност ревизије цени се на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, у вези одредбе члана 131. Закона о јавном информисању и медијима.

На основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради утврђена повреде права личности и накнаде штете, тужилац је поднео 16.06.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела је 50.000,00 динара.

Имајући у виду да вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужених није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. у вези става 2. тачка 1. Закона о парничном поступку и члана 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, имајући у виду да је изјављена против дела правноснажне пресуде којом је усвојен тужбени захтев тужиоца.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић