Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 1348/22 od 21.07.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Shodno odredbi člana 420. stav 6. ZPP odredba člana 404. stav 1. ZPP primenjuje se i protiv drugostepenog rešenja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog pravnog odnosa, pošto je utvrđeno da je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, te da ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (čl.88. Zakona o planiranju i izgradnji). Tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za gradsko građevinsko zemljište, izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, po kojima sud, prilikom određivanja visine naknade, nije vezan isključivo procenom poreske uprave, na osnovu čega je u konkretnom slučaju, izveden dokaz veštačenjem i visina naknade određena primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdo da revizija protivnika predlagača, nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak određivanja naknade za ekspropisane nepokretnosti pred sudom započet je 19.10.2021. godine. Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažnog rešenja (319.783,60 dinara), ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja predloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasaconi sud je na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao stavu drugom izreke.

Zahtev predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da odgovor na reviziju nije bio nužan i neophodan, te mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić