Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 1348/22 од 21.07.2022. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и првостепено решење потврђено. Другим ставом изреке, одбијен је захтев за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, противник предлагача је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20).

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Вровног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Сходно одредби члана 420. став 6. ЗПП одредба члана 404. став 1. ЗПП примењује се и против другостепеног решења.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови из члана 404. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији противника предлагача, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Спорно правно питање није од општег интереса, већ је везано за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног правног односа, пошто је утврђенo да је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у градско грађевинско земљиште, те да ова промена није евидентирана у катастру непокретности (чл.88. Закона о планирању и изградњи). Тржишна вредност непокретности је утврђена на начин који не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за градско грађевинско земљиште, израженог у судским одлукама Врховног касационог суда и Уставног суда, по којима суд, приликом одређивања висине накнаде, није везан искључиво проценом пореске управе, на основу чега је у конкретном случају, изведен доказ вештачењем и висина накнаде одређена применом критеријума које је вештак узео у обзир приликом одређивања тржишне вредности експроприсане непокретности.

Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је утврдо да ревизија противника предлагача, није дозвољена ни као редовна.

Према одредби члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак одређивања накнаде за експрописане непокретности пред судом започет је 19.10.2021. године. Како вредност побијаног дела правноснажног решења (319.783,60 динара), не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан подношења предлога, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена у смислу члана 403. става 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни касацони суд је на основу члана 413. у вези члана 420. ЗПП, одлучио као ставу другом изреке.

Захтев предлагача за накнаду трошкова ревизијског поступка није основан, будући да одговор на ревизију није био нужан и неопходан, те му не припада право на накнаду трошкова тог поступка, у смислу одредбе члана 165. ЗПП, а у вези члана 154. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић