Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba prničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je povređena dana 18.12.2014. godine u ... u prodavnici koja posluje u sastavu tuženog, tako što je došlo do obrušavanja konstrukcije plafona na mestu gde se tužilja kao kupac nalazila. Tužilja je zadobila laku telesnu povredu u vidu krvnog podliva kože na desnom obrazu. Prema nalazu veštaka specijaliste psihijatrije, tužilja je trpela strah najačeg intenziteta usled subjektivnog osećaja životne ugroženosti za sebe i sestru, dok se nisu sklonile sa opasnog područja, a nakon toga strah jakog intenziteta u trajanju od jednog dana, srednjeg intenziteta u trajanju od sedam dana i slabog intenziteta u trajanju od 30 dana, koji nije ostavio trajne posledice po psihičko zdravlje tužilje. Prema nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke, tužilja je zadobila krvni podliv u desnom obrazu što je laka telesna povreda, zbog koje je trpela bolove jakog intenziteta dva sata, srednjeg intenziteta u trajanju od dva dana i slabijeg intenziteta u trajanju od pet dana. Povodom odštetnog zahteva tužilje od 23.12.2014. godine, „Triglav osiguranje“ ADO, kod koga je osiguran tuženi, tužilji je dana 25.03.2015. godine isplatio na ime fizičkih bolova 70.000,00 dinara, na ime pretrpljnog straha 60.000,00 dinara, kao i na ime materijalnih troškova 5.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha i pretrpljenih fizičkih bolova sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je u vreme izvršene isplate naknade štete od strane osiguravajuće organizacije dana 25.03.2015. godine tužilji pripadala pravična naknada na ime fizičkih bolova u iznosu od 70.000,00 dinara, i na ime pretrpljenih fizičkih bolova 60.000,00 dinara, što joj je u celini isplaćeno u vansudskom postupku, pa je pravilno prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete. Vrhovni kasacioni sud takođe smatra da su tužilji u vansudskom postupku isplaćeni iznosi naknade štete koji u svemu odgovaraju značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi, kao i trajanju i intenzitetu pretrpljenih fizičkih bolova i straha, u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da su sestri tužilje dosuđeni veći iznosi naknade nematerijalne štete, jer se visina naknade štete određuje prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Nisu od značaja revizijski navodi koji ukazuju da je u drugostepenoj presudi pogrešno naveden datum isplate u vansudskom postupku, jer se radi o tehničkoj grešci koja nije bila od uticaja na pravilnost pobijane presude.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić