Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба прничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 408. и 403. став 2. тачка 2. важећег Закона о парничном поступку - ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се неосновано указује на битну повреду поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињену пред другостепеним судом.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је повређена дана 18.12.2014. године у ... у продавници која послује у саставу туженог, тако што је дошло до обрушавања конструкције плафона на месту где се тужиља као купац налазила. Тужиља је задобила лаку телесну повреду у виду крвног подлива коже на десном образу. Према налазу вештака специјалисте психијатрије, тужиља је трпела страх најачег интензитета услед субјективног осећаја животне угрожености за себе и сестру, док се нису склониле са опасног подручја, а након тога страх јаког интензитета у трајању од једног дана, средњег интензитета у трајању од седам дана и слабог интензитета у трајању од 30 дана, који није оставио трајне последице по психичко здравље тужиље. Према налазу и мишљењу вештака медицинске струке, тужиља је задобила крвни подлив у десном образу што је лака телесна повреда, због које је трпела болове јаког интензитета два сата, средњег интензитета у трајању од два дана и слабијег интензитета у трајању од пет дана. Поводом одштетног захтева тужиље од 23.12.2014. године, „Триглав осигурање“ АДО, код кога је осигуран тужени, тужиљи је дана 25.03.2015. године исплатио на име физичких болова 70.000,00 динара, на име претрпљног страха 60.000,00 динара, као и на име материјалних трошкова 5.000,00 динара.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаној другостепеној пресуди примењено материјално право када је првостепена пресуда преиначена и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље за накнаду нематеријалне штете на име претрпљеног страха и претрпљених физичких болова са припадајућом законском затезном каматом.

По оцени Врховног касационог суда, правилан је закључак другостепеног суда да је у време извршене исплате накнаде штете од стране осигуравајуће организације дана 25.03.2015. године тужиљи припадала правична накнада на име физичких болова у износу од 70.000,00 динара, и на име претрпљених физичких болова 60.000,00 динара, што јој је у целини исплаћено у вансудском поступку, па је правилно првостепена пресуда преиначена и одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље за накнаду нематеријалне штете. Врховни касациони суд такође сматра да су тужиљи у вансудском поступку исплаћени износи накнаде штете који у свему одговарају значају повређеног добра и циљу коме накнада служи, као и трајању и интензитету претрпљених физичких болова и страха, у смислу члана 200. Закона о облигационим односима.

Ревизијом се неосновано указује на погрешну примену материјалног права и наводи да су сестри тужиље досуђени већи износи накнаде нематеријалне штете, јер се висина накнаде штете одређује према околностима сваког конкретног случаја. Нису од значаја ревизијски наводи који указују да је у другостепеној пресуди погрешно наведен датум исплате у вансудском поступку, јер се ради о техничкој грешци која није била од утицаја на правилност побијане пресуде.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић