Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS" br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudeke prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet spora je isplata iznosa od 6.609,60 dinara na ime pruženih komunalnih usluga tuženom u periodu od 01.09.2011. godine do 31.08.2012. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, kod činjenice da tužilac nije pružao usluge tuženom na način propisan odlukom o poveravanju obavljanja poslova komunalne delatnosti sakupljanja, odvoza i odlaganja komunalnog čvrstog otpada na teritoriji opštine Smederevska Palanka i ugovorom o poveravanju obavljenja poslova komunalne delatnosti sakupljanja, odvoza i odlaganja komunalnog čvrstog otpada za opštinu Smederevo. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani-Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 503/2017 od 22.08.2017.godine, priložena uz reviziju, ne opravdava odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca jer između ove parnice i parnice okončane navedenom pravnosnažnom presudom ne postoji identitet činjeničnog stanja. Naime, u postupku koji je okončan označenom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je tužilac pružao komunalne usluge u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorom i da zato osnovano potražuje isplatu naknade.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, nropisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate je podneta 28.01.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 6.609,60 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić