Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju tuženog.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su suvlasnice katastarske parcele .. (sada katastarska parcela ..) KO ..., kao naslednice pokojnog GG oglašene rešenjem o nasleđivanju O. ../05 od 04.08.2005. godine. Pravni prethodnik tužilja bio je stranka u sporu pred Opštinskim sudom u Svilajncu, vođenom između suvlasnika nepokretnosti u KO ... . Taj spor je okončan sudskim poravnanjem P. 45/84 od 17.08.1984. godine kojim su stranke - suvlasnici izvršili deobu zemljišta. Tim poravnanjem je, između ostalog, sada pokojni GG bio obavezan da sada takođe pokojnoj DD ustupi u državinu deo katastarske parcele .. KO ... u površini od 47,03 ara u označenim merama i granicama, dok je preostali deo navedene parcele pripao pravnom prethodniku tužilja. Zaključeno sudsko poravnanje nije sprovedeno u zemljišnim knjigama. U vreme kada je navedeno poravnanje zaključeno, između susednih parcela .. i .. KO ... postojala je drvena ograda koja je, kao faktička međa, razdvajala označene parcele. Na delu katastarske parcele .. KO ..., koji je po zaključenom poravnanju trebalo da pripadne pravnom prethodniku tužilja, nalazila se loza koja je trebalo da bude posečena kako bi se deo te parcele pripojio susednoj katastarskoj parceli .. KO ... u svojini sada pokojnog GG. Iz tog razloga taj deo katastarske parcele .. KO ... u površini od 21m2 nije odmah po zaključenju sudskog poravnanja pripojen susednoj katastarskoj parceli, već je to učinjeno kasnije, u periodu od 1994. do 1996. godine kada su tužilje postavile ogradu i tako zauzele upravo taj deo označene parcele. Tuženi je tokom 1997. godine kupio katastarsku parcelu .. KO ... od sina pokojne DD, a njegovo pravo svojine na toj parceli utvrđeno je pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Svilajncu P 292/98 od 05.05.1998. godine. Pravnosnažnom presudom istog suda P 398/05 od 01.08.2007. godine ovde tužilja AA je obavezana da tuženom preda u državinu zauzeti deo katastarske parcele .. KO ... . Označena presuda izvršena je 27.10.2010. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev odbijen. U toj presudi izražen je stav da tužilje nemaju nikakav pravni osnov da od tuženog traže sporno zemljište pozivajući se nakon proteka dužeg vremenskog perioda na zaključeno sudsko poravnanje, jer je njihov pravni prethodnik odustao od njegove realizacije i tako sporno zemljište ostavio sada pokojnoj DD.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Sudsko poravnanje P 45/84 od 17.08.1984. godine, u čijem je zaključenju učestvovao i pravni prethodnik tužilja kao jedna od stranaka u sporu, je ugovor materijalnog prava (istovremeno procesni institut - dispozitivna radnja stranaka kojom se parnica okončava). Označeno sudsko poravnanje je pravni osnov po kojem je pravni prethodnik tužilja stekao pravo svojine na delu katastarske parcele .. KO ... koji se nalazi izvan onog dela te parcele koji je, na osnovu istog poravnanja, pripao u svojinu sada pokojnoj DD u određenoj površini i sa određenim merama i granicama. Nikakva usmena izmena ili „prilagođavanje“ navedenog sudskog poravnanja nakon njegovog zaključenja nije izvršena, niti je to moguđe, jer je zakonom propisana pismena forma za zaključenje sudskog poravnanja (član 322. Zakona o parničnom postupku važećeg u vreme zaključenja sudskog poravnanja), zbog čega se sve njegove docnije izmene i dopune moraju vršiti u istoj formi (član 67. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima).

Zaključeno sudsko poravnanje je i izvršeno jer je u periodu između 1994. i 1996. godine postavljena ograda i tako zauzet deo katastarske parcele .. KO ..., čemu se niko od ostalih potpisnika poravnanja ili njihovih pravnih sledbenika nije protivio. Pravni prethodnik tužilja i tužilje se od tada nalaze u zakonitoj i savesnoj državini spornog zemljišta, u kojoj ih niko nije ometao pa ni tuženi nakon kupovine parcele .., sve do 2005. godine kada je pokrenuo spor za predaju tako zauzetog dela označene parcele.

S`toga je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilje kao naslednice pokojnog GG, na osnovu zaključenog sudskog poravnanja od 17.08.1984. godine i državine imaju pravo svojine na spornom zemljištu u određenim merama i granicama, bez obzira što to pravo nisu upisale u zemljišne knjige.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni za vođenje ove parnice i zato je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić