Prema stanju u spisu predmeta, predlagač Preduzeće za proizvodnju guma “ Tigar tyres “ d.o.o. Pirot je 27.09.2021. godine podneo predlog za pokretanje postupka proglašenja nestalog lica za umrlo, protiv protivnika predlagača AA, od oca BB, sa poslednjim poznatim prebivalištem u selu ..., grad Pirot. Pravni interes za podnošenje predloga u ovoj vanparničnoj stvari obrazložio je time da je u odnosu na parcelu broj .. KO Pirot – grad na kojoj je protivnik predlagača upisan kao korisnik na osnovu rešenja Opštinskog suda u Pirotu O br. 107/84 od 29.04.1984. godine, (koja se graniči sa parcelom broj .. KO Pirot – grad u vlasništvu predlagača), potrebno razrešenje imovinskopravnih odnosa radi obraćanja zahtevom za otkup te parcele prema stvarnom vlasniku u cilju proširivanja obima proizvodnje predlagača, kao privrednog društva. Ispitujući postojanje zakonom propisanih pretpostavki na osnovu člana 60. u vezi člana 58 Zakona o vanparničnom postupku, prvostepeni sud je rešenjem predlog odbacio kao nedozvoljen, zbog nepostojanja neposrednog pravnog interesa predlagača za proglašenje protivnika predlagača umrlim. Navedeno rešenje je potvrđeno pobijanom odlukom.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom neosnovano osporava pravilnost nižestepenih rešenja.

Članom 58. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da predlog za proglašenje nestalog lica za umrlo (pored javnog tužioca čiji se pravni interes pretpostavlja), može podneti svako lice koje za to ima neposredni pravni interes. Članom 65. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da će se pravnosnažno rešenje o proglašenju nestalog lica za umrlo dostaviti matičaru radi upisa u matičnu knjigu umrlih, sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljišnu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglašeno za umrlo imalo nepokretnosti. Dakle, proglašenje nestalog lica za umrlo proizvodi iste pravne posledice kao i smrt tog lica (član 65. Zakona), zbog čega je zakon ovlastio svako lice koje ima neposredni pravni interes da podnese predlog nadležnom sudu za pokretanje ovog postupka. Neposredni pravni interes, imaju pre svega lica na koja momentom smrti nekog lica prelaze prava i obaveze koja se mogu naslediti, a to su uglavnom srodnici tog lica, odnosno mogući naslednici.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju na strani predlagača ne postoji neposredni pravni interes za pokretanje postupka proglašenja nestalog lica za umrlo u smislu člana 58. Zakona o vanparničnom postupku. Predlagač je privredno društvo i ne spada u krug lica na koja bi momentom proglašenja protivnika predlagača za umrlog prešla prava i obaveze po osnovu nasleđivanja, dok pravni odnos koji bi nastao za predlagača prema stvarnom vlasniku po ostavinskom postupku na imovini protivnika predlagača (eventualni otkup parcele na kojoj je upisano pravo korišćenje protivnika predlagača prema stvarnom vlasniku) u cilju proširivanja obima proizvodnje predlagača kao privrednog društva, ne opravdava postojanje neposrednog pravnog interesa za pokretanje ovog postupka. Očigledan ekonomski interes predlagača nije dovoljan, u nedostatku neposrednog pravnog interesa za pokretanje ovog postupka.

Bez uticaja na drugačije zaključivanje je pozivanje revizije na zaštitu ugroženih susedskih prava predlagača iz člana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa prema stvarnom vlasniku nepokretnosti na kojoj je kao korisnik upisan protivnik predlagača. Uslov za pokretanje ovog vanparničnog postupka je pravni interes predlagača koji je opravdan i neposredno vezan za prenos prava i obaveza koju nastaju proglašenjem nestalog lica za umrlo. Stoga to ne može biti neki drugi poseban interes (pa čak i kada je posredno vezan za lica na koja bi prešla prava i obaveze proglašenjem nestalog lica za umrlo) koji se može ostvariti i ostvaruje se u posebnoj parnici na osnovu člana 1. ZPP, a što je slučaj i sa zaštitom susedskih prava.

S obzirom na sve do sada izneto, a kako na strani predlagača nema neposrednog pravnog interesa za pokretanje ovog vanparničnog postupka, nižestepena rešenja doneta su pravilnom primenom člana 60. u vezi člana 58. Zakona o vanparničnom postupku, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je rešenje kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić