Према стању у спису предмета, предлагач Предузеће за производњу гума “ Tigar tyres “ д.о.о. Пирот је 27.09.2021. године поднео предлог за покретање поступка проглашења несталог лица за умрло, против противника предлагача АА, од оца ББ, са последњим познатим пребивалиштем у селу ..., град Пирот. Правни интерес за подношење предлога у овој ванпарничној ствари образложио је тиме да је у односу на парцелу број .. КО Пирот – град на којој је противник предлагача уписан као корисник на основу решења Општинског суда у Пироту О бр. 107/84 од 29.04.1984. године, (која се граничи са парцелом број .. КО Пирот – град у власништву предлагача), потребно разрешење имовинскоправних односа ради обраћања захтевом за откуп те парцеле према стварном власнику у циљу проширивања обима производње предлагача, као привредног друштва. Испитујући постојање законом прописаних претпоставки на основу члана 60. у вези члана 58 Закона о ванпарничном поступку, првостепени суд је решењем предлог одбацио као недозвољен, због непостојања непосредног правног интереса предлагача за проглашење противника предлагача умрлим. Наведено решење је потврђено побијаном одлуком.

Врховни касациони суд сматра да се ревизијом неосновано оспорава правилност нижестепених решења.

Чланом 58. Закона о ванпарничном поступку прописано је да предлог за проглашење несталог лица за умрло (поред јавног тужиоца чији се правни интерес претпоставља), може поднети свако лице које за то има непосредни правни интерес. Чланом 65. Закона о ванпарничном поступку прописано је да ће се правноснажно решење о проглашењу несталог лица за умрло доставити матичару ради уписа у матичну књигу умрлих, суду надлежном за вођење оставинског поступка, органу старатељства и органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ако је лице проглашено за умрло имало непокретности. Дакле, проглашење несталог лица за умрло производи исте правне последице као и смрт тог лица (члан 65. Закона), због чега је закон овластио свако лице које има непосредни правни интерес да поднесе предлог надлежном суду за покретање овог поступка. Непосредни правни интерес, имају пре свега лица на која моментом смрти неког лица прелазе права и обавезе која се могу наследити, а то су углавном сродници тог лица, односно могући наследници.

Имајући у виду наведено, по оцени Врховног касационог суда, правилно је становиште нижестепених судова да у конкретном случају на страни предлагача не постоји непосредни правни интерес за покретање поступка проглашења несталог лица за умрло у смислу члана 58. Закона о ванпарничном поступку. Предлагач је привредно друштво и не спада у круг лица на која би моментом проглашења противника предлагача за умрлог прешла права и обавезе по основу наслеђивања, док правни однос који би настао за предлагача према стварном власнику по оставинском поступку на имовини противника предлагача (евентуални откуп парцеле на којој је уписано право коришћење противника предлагача према стварном власнику) у циљу проширивања обима производње предлагача као привредног друштва, не оправдава постојање непосредног правног интереса за покретање овог поступка. Очигледан економски интерес предлагача није довољан, у недостатку непосредног правног интереса за покретање овог поступка.

Без утицаја на другачије закључивање је позивање ревизије на заштиту угрожених суседских права предлагача из члана 5. Закона о основама својинскоправних односа према стварном власнику непокретности на којој је као корисник уписан противник предлагача. Услов за покретање овог ванпарничног поступка је правни интерес предлагача који је оправдан и непосредно везан за пренос права и обавеза коју настају проглашењем несталог лица за умрло. Стога то не може бити неки други посебан интерес (па чак и када је посредно везан за лица на која би прешла права и обавезе проглашењем несталог лица за умрло) који се може остварити и остварује се у посебној парници на основу члана 1. ЗПП, a што је случај и са заштитом суседских права.

С обзиром на све до сада изнето, а како на страни предлагача нема непосредног правног интереса за покретање овог ванпарничног поступка, нижестепена решења донета су правилном применом члана 60. у вези члана 58. Закона о ванпарничном поступку, па су супротни наводи ревизије неосновани.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је решење као у изреци донео применом члана 414. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

Председник већа - судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић