Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenih rešenja.

Prema odredbi člana 111. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/2017), u ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi. Prema odredbi stava 7. istog člana pod psihičkim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Odredbom člana 112. stav 1. istog zakona propisano je da je zabranjeno svako ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku i odraslom; deteta, učenika i odraslog prema zaposlenom; roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica prema zaposlenom; zaposlenog prema roditelju odnosno drugom zakonskom zastupniku; deteta, učenika i odraslog prema drugom detetu, učeniku ili odraslom, kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo.

Odredbom člana 164. istog zakona regulisane su teže povrede radne obaveze, te je predviđeno da su, između ostalih, teže povrede radne obaveze zaposlenog u ustanovi: 9) nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih; 14) nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava i onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog.

Posebnim Protokolom za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama predviđeno je postupanje u situacijama kada postoji saznanje o nasilju među decom, te je istim određeno da se u slučaju da postoji sumnja da se nasilje dešavalo prvo prikupljaju informacije u razgovoru sa učenicima i drugim akterima, a potom u slučaju da je sumnja potvrđena obavljaju konsultacije u ustanovi u vidu procene nivoa rizika, a potom informišu roditelji i dogovara primena zaštitnih mera.

Programom zaštite učenika od nasilja u OŠ „Ivo Andrić“ ... od 15.09.2015. godine predviđeno je da Tim za zaštitu učenika od nasilja čine Centralni tim – uprava škole i pedagoško-psihološka služba i Pomoćni tim – matična škola i izdvojena odeljenja: dežurni nastavnici, prema rasporedu dežurstva, odeljenske starešine, svi zaposleni. Istim je određeno i da u svakom konkretnom slučaju nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja ili sumnje na isto, članovi tima su i roditelji, odnosno staratelji učenika. Programom je predviđen i postupak vršnjačke medijacije u svakodnevnom rešavanju sukoba u školi i svakodnevnom životu, te je predviđeno da se vršnjačka medijacija vrši u posebnoj prostoriji namenjenoj za medijaciju posle i pre nastave, nikako za vreme nastave.

Programom rada Tima za zaštitu učenika i Tima za vršnjačku medijaciju u OŠ „Ivo Andrić“ ... određeni su članovi ovih timova, a tužilja nije ni u jednom od njih.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužilja dana 31.10.2017. godine u prostorijama izdvojenog odeljenja OŠ „Ivo Andrić“ u ..., u popodnevnoj smeni, izvela učenika 5/5 mal. BB. sa časa fizičkog, u prisustvu majke mal. GG. učenika 3/5 DD, a da prethodno nije obavestila razrednog starešinu, niti dobila saglasnost roditelja mal. BB, te da je kasnije samoinicijativno organizovala medijaciju bez prisustva utvrđenih članova tima za medijaciju, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je time postupala suprotno pravilima Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama i Programa zaštite učenika od nasilja u OŠ „Ivo Andrić“ ... . Na taj način je učinila poredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tač. 9) i 14) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koja joj je u disciplinskom postupku stavljena na teret, pa je osporeno rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužilji, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zakonito doneto.

Revizijom se u osnovi ponavljaju navodi koji su već isticani tokom postupka i u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić