Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев тужиље за поништај оспорених решења.

Према одредби члана 111. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 88/2017), у установи је забрањено физичко, психичко, социјално, сексуално, дигитално и свако друго насиље, злостављање и занемаривање запосленог, детета, ученика, одраслог, родитеља односно другог законског заступника или трећег лица у установи. Према одредби става 7. истог члана под психичким насиљем, у смислу овог закона, сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства.

Одредбом члана 112. став 1. истог закона прописано је да је забрањено свако понашање запосленог према детету, ученику и одраслом; детета, ученика и одраслог према запосленом; родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом; запосленог према родитељу односно другом законском заступнику; детета, ученика и одраслог према другом детету, ученику или одраслом, којим се вређа углед, част или достојанство.

Одредбом члана 164. истог закона регулисане су теже повреде радне обавезе, те је предвиђено да су, између осталих, теже повреде радне обавезе запосленог у установи: 9) неспровођење мера безбедности деце, ученика и запослених; 14) незаконит рад или пропуштање радњи чиме се спречава и онемогућава остваривање права детета, ученика или другог запосленог.

Посебним Протоколом за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања или занемаривања у образовно-васпитним установама предвиђено је поступање у ситуацијама када постоји сазнање о насиљу међу децом, те је истим одређено да се у случају да постоји сумња да се насиље дешавало прво прикупљају информације у разговору са ученицима и другим актерима, а потом у случају да је сумња потврђена обављају консултације у установи у виду процене нивоа ризика, а потом информишу родитељи и договара примена заштитних мера.

Програмом заштите ученика од насиља у ОШ „Иво Андрић“ ... од 15.09.2015. године предвиђено је да Тим за заштиту ученика од насиља чине Централни тим – управа школе и педагошко-психолошка служба и Помоћни тим – матична школа и издвојена одељења: дежурни наставници, према распореду дежурства, одељенске старешине, сви запослени. Истим је одређено и да у сваком конкретном случају насиља, злостављања или занемаривања или сумње на исто, чланови тима су и родитељи, односно старатељи ученика. Програмом је предвиђен и поступак вршњачке медијације у свакодневном решавању сукоба у школи и свакодневном животу, те је предвиђено да се вршњачка медијација врши у посебној просторији намењеној за медијацију после и пре наставе, никако за време наставе.

Програмом рада Тима за заштиту ученика и Тима за вршњачку медијацију у ОШ „Иво Андрић“ ... одређени су чланови ових тимова, а тужиља није ни у једном од њих.

Како је у поступку утврђено да је тужиља дана 31.10.2017. године у просторијама издвојеног одељења ОШ „Иво Андрић“ у ..., у поподневној смени, извела ученика 5/5 мал. ББ. са часа физичког, у присуству мајке мал. ГГ. ученика 3/5 ДД, а да претходно није обавестила разредног старешину, нити добила сагласност родитеља мал. ББ, те да је касније самоиницијативно организовала медијацију без присуства утврђених чланова тима за медијацију, правилан је закључак нижестепених судова да је тиме поступала супротно правилима Посебног протокола за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања или занемаривања у образовно-васпитним установама и Програма заштите ученика од насиља у ОШ „Иво Андрић“ ... . На тај начин је учинила пореду радне обавезе из члана 164. став 1. тач. 9) и 14) Закона о основама система образовања и васпитања која јој је у дисциплинском поступку стављена на терет, па је оспорено решење тужене о отказу уговора о раду тужиљи, и по оцени Врховног касационог суда, законито донето.

Ревизијом се у основи понављају наводи који су већ истицани током поступка и у жалби против првостепене пресуде, а које је другостепени суд правилно оценио као неосноване и за ту оцену дао јасне и довољне разлоге које овај суд у свему прихвата.

Имајући у виду све изложено, Врховни касациони суд је нашао да ревизију треба одбити као неосновану, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке, а детаљно образложење ревизијске одлуке је изостављено сагласно ставу 2. истог члана.

Како је ревизија тужиље одбијена као неоснована, одбијен је њен захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка, па је на основу чл. 153. и 154. став 1. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић