Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu – stava drugog izreke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene kao profesionalni vojnik u činu desetara u Vojnoj pošti u ... . Dana 23.12.2020. godine, tužilac je pretrpeo povredu na radu izvšavajući zadatak sa vojnikom BB. Prilikom preuzimanja, mitraljez je iskliznuo iz ruku BB i pao na desnu ruku tužioca. O ovoj povredi je ovlašćeno lice tužene sačinilo izveštaj o povredi na radu dana 23.12.2020. godine. Prema mišljenju veštaka medicinske struke od 24.10.2022. godine tužilac je navedenom prilikom zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječenja mekih tkiva desne šake, zbog čega je trpeo bolove jakog intenziteta u momentu povređivanja do dolaska lekara i pružanja medicinske pomoći, bolove srednjeg intenziteta u toku aktivnog ortopedskog lečenja u trajanju od dve nedelje, a nakon toga do kraja lečenja samo fizičke bolove lakog intenziteta. Primarni strah jakog intenziteta tužilac je trpeo do dolaska lekara i pružanja medicinske pomoći, a dalje u toku lečenja oko dve nedelje tužilac je osećao sekundarni strah u kvalitetima zabrinutosti i strepnje za konačan ishod lečenja. Pretrpljeni strah nije kod tužioca ostavio trajne posledice u smislu duševne poremećenosti.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo – odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada su našli da iznos od 50.000,00 dinara predstavlja pravičnu naknadu tužiocu za pretpljene fizičke bolove imajući u vidu intenzitet i trajanje bolova. Odlučujući o tužbenom zahtevu za naknadu štete za pretrpljeni strah, pravilno je drugostepeni sud pozivajući na odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da težina povrede i intenzitet i trajanje straha ne opravdavaju dosuđivanje naknade za ovaj vid naknade nematerijalne štete, jer bi u protivnom ista pogodovala težnjama koje nisu spojive sa prirodom i svrhom kojoj naknada služi.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužioca da je strah ukupno trajao pet nedelja, a ne dve nedelje kako to zaključuje drugostepeni sud, s obzirom da je veštačenjem utvrđeno da je tužilac trpeo strah još oko tri nedelje u kvalitetu povremene lake zabrinutosti za konačni ishod lečenja.

Po nalaženju Vrhovnog suda naknada za strah, na osnovu odredbe člana 200. stav 1. ZPP, može se dosuditi ako je strah bio intenzivan i dužeg trajanja, ako je intenzivan strah kratko trajao naknada se može dosuditi ako je u dužem vremenskom periodu bila narušena psihička ravnoteža oštećenog. Činjenica da je tužilac trpeo sekundarni strah u kvalitetu povremene lake zabrinutosti u trajnju oko tri nedelje posle sekundarnog straha u kvalitetu umerene zabrinutosti za ishod lečenja u trajanju od dve nedelje ne utiče na drugačiju odluku suda, imajući u vidu kriterijume koji su u sudskoj praksi ustanovljeni po pitanju prava oštećenog na naknadu štete za pretrpljeni strah.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković