Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Činjenica je da su spisi predmeta nakon izjavljivanja žalbe dostavljeni na odlučivanje drugostepenom sudu pre proteka roka za odgovor na žalbu iz člana 380. stav 1. ZPP, u situaciji kada je drugostepena presuda doneta nakon isteka ovog roka u kome tuženi nije podneo odgovor na žalbu, predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, koja je bez uticaja na zakonitost i pravilnost presude. Međutim, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje koje je rezultat neposrednog raspravljanja pred prvostepenim sudom, drugostepeni sud je nepravilno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u opisu poslova radnog mesta tužioca, zaposlenog kod tuženog u službi ..., bilo je smeštanje gostiju. Suprotno ustaljenoj proceduri koja je tužiocu bila poznata, a koja je nalagala da svako sniženje cene smeštaja gostiju mimo korporativnog cenovnika mora biti odobreno od strane direktora, tužilac je ugovorio 83 noćenja na dan 02/03.12.2020. godine ispod cene, na koji način je umanjio prihod tuženog za 83.800,00 dinara. Tužilac je pre navedenog događaja, pod dejstvom alkohola, u više navrata povisio ton na kolege, što je kod njih izazivalo neprijatnosti. Jednom prilikom zaposlenom je naložio da kreči, a pošto je dobio odgovor da zaposleni to ne zna da radi, uneo mu se u lice i povišenim tonom mu rekao da će da kreči. Neprimereno se ponašao i prema frizeru koji ima salon u okviru hotela. Dana 04.12.2020. godine, tuženi je tužiocu, navodeći opisane radnje kao povredu radne obaveze predviđene ugovorom o radu, uputio pismeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. i 180. Zakona o radu. Rešenjem od 10.12.2020. godine tužilac je udaljen sa rada do okončanja disciplinskog postupka, najduže tri meseca. Tužilac se 18.12.2020. godine pismeno izjasnio na upozorenje, navodeći da je u spornoj prilici ponudio cenu koju je smatrao prikladnom, sa namerom da ne ostavi prostora da klijenti razmisle o traženju druge ponude u nekom od ostalih smeštajnih objekata u gradu. U pogledu upozorenja vezanog za upotrebu alkohola izjasnio se da ga u budućnosti nikada neće videti sa alkoholnim pićem u prostorijama hotela. Vezano za neprimereno ponašanje prema saradnicima naveo je da to pripisuje pritisku koji oseća usled trenutne situacije sa korona virusom. Naveo je da smatra da je timski igrač, da je u prošlosti kolege uvek uvažavao, te da ima kvalitet i iskustvo da i dalje bude deo hotelskog tima. Rešenjem od 27.01.2021. godine tuženi je otkazao tužiocu ugovor o radu, zbog radnji koje su opisane u pisanom upozorenju, sa obrazloženjem da ponašanje tužioca remeti rad zaposlenih i da zbog toga ne može da radi kod tuženog. U razlozima se navodi da je tužilac učinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu u tački 12. stav 1. alineja 5. - zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja i u tački 12. stav 1. alineja 14. - upotreba alkohola za vreme rada ili dolazak na posao pod dejstvom alkohola, dok je u više navrata svojim neprimerenim ponašanjem svoje saradnike dovodio u nelagodne situacije.

Prvostepeni sud, na osnovu odredbi članova 30, 33, 165, 175. stav 1. tačka 4, 179. stavovi 2. i 3. i 180. Zakona o radu, odbija kao neosnovan tužbeni zahtev, pošto nalazi da su pobijana rešenja zakonita. Kod tužioca je postojala svest o tome da krši radnu disciplinu, odnosno da je radnjama koje su mu stavljene na teret povredio radne obaveze predviđene ugovorom o radu za koje je predviđena mogućnost otkaza ugovora. Povrede koje su navedene u upozorenju i pobijanim odlukama, omogućuju identifikaciju radnji i otkaznog razloga, a kod utvrđenja da tužilac u svom pismenom izjašnjenju nije negirao ove radnje i da je naveo izvinjavajuće razloge koji nisu prihvaćeni, opravdano je izricanje najteže disciplinske sankcije.

Drugostepeni sud ne prihvata ocenu o formalnoj punovažnosti osporenih odluka, iz razloga što tuženi nije naveo vreme, mesto i način na koji je tužilac izvršio povredu radne obaveze, što sprečava identifikaciju otkaznog razloga.

Osnovano se revizijom ukazuje da primena materijalnog prava u pobijanoj presudi nije prihvatljiva.

Činjenično je razjašnjeno da je tužilac izvršio više povreda radne obaveze, koja je sadržina ovih povreda, da je kod tužioca postojala svest o tome, kao i da je ugovorom o radu između stranaka predviđena mogućnost otkaza ugovora o radu ukoliko zaposleni zloupotrebi položaj i prekorači dato ovlašćenje, ne izvršava odluke organa upravljanja preduzeća, kao i upotrebljava alkohol za vreme rada. Tuženi je procenio da ponašanje tužioca remeti rad drugih zaposlenih, zbog čega tužilac ne može da nastavi da radi kod njega, što opravdava izricanje najteže disciplinske sankcije predviđene ugovorom o radu. Tužilac se pismeno izjasnio na upozorenje o postojanju povrede radne obaveze, pojedinačno se izjašnjavajući o svakoj povredi koja mu je stavljena na teret. On je bez sumnje identifikovao vreme, mesto i sadržinu svih radnji, nije osporio njihovo izvršenje i dao je razloge zbog kojih smatra da su one opravdane, odnosno da ima okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost, pa se pravno stanovište na kom je zasnovana drugostepena presuda ne može prihvatiti.

Prvostepena presuda sadrži jasne i potpune razloge, iz kojih sledi pravilnost zaključka tog suda da je tuženi sproveo zakonitu proceduru otkazivanja ugovora o radu zbog povrede radne obaveze predviđene ugovorom, kao i da sadržina pobijanih odluka omogućuje identifikaciju i primenu otkaznog razloga. Razlozi navedeni u prvostepenoj presudi prihvatljivi su i za Vrhovni sud, što izjavljenu žalbu tužioca čini neosnovanom.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP potvrđena je odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi. Tuženom su priznati kao opravdani opredeljeni troškovi revizijskog postupka od 33.000,00 dinara, koje čini nagrada za sastav revizije u okviru pripadajućeg iznosa po AT.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković