Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу одредби чланова 441. и 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) и утврдио да је ревизија основана.

У поступку доношења другостепене пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Чињеница је да су списи предмета након изјављивања жалбе достављени на одлучивање другостепеном суду пре протека рока за одговор на жалбу из члана 380. став 1. ЗПП, у ситуацији када је другостепена пресуда донета након истека овог рока у коме тужени није поднео одговор на жалбу, представља релативно битну повреду одредаба парничног поступка, која је без утицаја на законитост и правилност пресуде. Међутим, на потпуно и правилно утврђено чињенично стање које је резултат непосредног расправљања пред првостепеним судом, другостепени суд је неправилно применио материјално право.

Према утврђеном чињеничном стању, у опису послова радног места тужиоца, запосленог код туженог у служби ..., било је смештање гостију. Супротно устаљеној процедури која је тужиоцу била позната, а која је налагала да свако снижење цене смештаја гостију мимо корпоративног ценовника мора бити одобрено од стране директора, тужилац је уговорио 83 ноћења на дан 02/03.12.2020. године испод цене, на који начин је умањио приход туженог за 83.800,00 динара. Тужилац је пре наведеног догађаја, под дејством алкохола, у више наврата повисио тон на колеге, што је код њих изазивало непријатности. Једном приликом запосленом је наложио да кречи, а пошто је добио одговор да запослени то не зна да ради, унео му се у лице и повишеним тоном му рекао да ће да кречи. Непримерено се понашао и према фризеру који има салон у оквиру хотела. Дана 04.12.2020. године, тужени је тужиоцу, наводећи описане радње као повреду радне обавезе предвиђене уговором о раду, упутио писмено упозорење о постојању отказног разлога из члана 179. став 2. и 180. Закона о раду. Решењем од 10.12.2020. године тужилац је удаљен са рада до окончања дисциплинског поступка, најдуже три месеца. Тужилац се 18.12.2020. године писмено изјаснио на упозорење, наводећи да је у спорној прилици понудио цену коју је сматрао прикладном, са намером да не остави простора да клијенти размисле о тражењу друге понуде у неком од осталих смештајних објеката у граду. У погледу упозорења везаног за употребу алкохола изјаснио се да га у будућности никада неће видети са алкохолним пићем у просторијама хотела. Везано за непримерено понашање према сарадницима навео је да то приписује притиску који осећа услед тренутне ситуације са корона вирусом. Навео је да сматра да је тимски играч, да је у прошлости колеге увек уважавао, те да има квалитет и искуство да и даље буде део хотелског тима. Решењем од 27.01.2021. године тужени је отказао тужиоцу уговор о раду, због радњи које су описане у писаном упозорењу, са образложењем да понашање тужиоца ремети рад запослених и да због тога не може да ради код туженог. У разлозима се наводи да је тужилац учинио повреду радне обавезе утврђене уговором о раду у тачки 12. став 1. алинеја 5. - злоупотреба положаја и прекорачење датог овлашћења и у тачки 12. став 1. алинеја 14. - употреба алкохола за време рада или долазак на посао под дејством алкохола, док је у више наврата својим непримереним понашањем своје сараднике доводио у нелагодне ситуације.

Првостепени суд, на основу одредби чланова 30, 33, 165, 175. став 1. тачка 4, 179. ставови 2. и 3. и 180. Закона о раду, одбија као неоснован тужбени захтев, пошто налази да су побијана решења законита. Код тужиоца је постојала свест о томе да крши радну дисциплину, односно да је радњама које су му стављене на терет повредио радне обавезе предвиђене уговором о раду за које је предвиђена могућност отказа уговора. Повреде које су наведене у упозорењу и побијаним одлукама, омогућују идентификацију радњи и отказног разлога, а код утврђења да тужилац у свом писменом изјашњењу није негирао ове радње и да је навео извињавајуће разлоге који нису прихваћени, оправдано је изрицање најтеже дисциплинске санкције.

Другостепени суд не прихвата оцену о формалној пуноважности оспорених одлука, из разлога што тужени није навео време, место и начин на који је тужилац извршио повреду радне обавезе, што спречава идентификацију отказног разлога.

Основано се ревизијом указује да примена материјалног права у побијаној пресуди није прихватљива.

Чињенично је разјашњено да је тужилац извршио више повреда радне обавезе, која је садржина ових повреда, да је код тужиоца постојала свест о томе, као и да је уговором о раду између странака предвиђена могућност отказа уговора о раду уколико запослени злоупотреби положај и прекорачи дато овлашћење, не извршава одлуке органа управљања предузећа, као и употребљава алкохол за време рада. Тужени је проценио да понашање тужиоца ремети рад других запослених, због чега тужилац не може да настави да ради код њега, што оправдава изрицање најтеже дисциплинске санкције предвиђене уговором о раду. Тужилац се писмено изјаснио на упозорење о постојању повреде радне обавезе, појединачно се изјашњавајући о свакој повреди која му је стављена на терет. Он је без сумње идентификовао време, место и садржину свих радњи, није оспорио њихово извршење и дао је разлоге због којих сматра да су оне оправдане, односно да има околности које искључују његову одговорност, па се правно становиште на ком је заснована другостепена пресуда не може прихватити.

Првостепена пресуда садржи јасне и потпуне разлоге, из којих следи правилност закључка тог суда да је тужени спровео закониту процедуру отказивања уговора о раду због повреде радне обавезе предвиђене уговором, као и да садржина побијаних одлука омогућује идентификацију и примену отказног разлога. Разлози наведени у првостепеној пресуди прихватљиви су и за Врховни суд, што изјављену жалбу тужиоца чини неоснованом.

На основу одредби чланова 165. став 2, 153. став 1. и 154. ЗПП потврђена је одлука о трошковима поступка садржана у првостепеној пресуди. Туженом су признати као оправдани опредељени трошкови ревизијског поступка од 33.000,00 динара, које чини награда за састав ревизије у оквиру припадајућег износа по АТ.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић