Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 702/2022
25.03.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ Niš, čiji je punomoćnik Irena Stojadinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1776/2021 od 02.11.2021. godine, u sednici održanoj 25.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1776/2021 od 02.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2725/19 od 02.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno rešenje tuženog o izricanju mere za nepoštovanje radnih obaveza opomena sa najavom otkaza broj ...-.../... od 11.05.2006. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 168.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1776/2021 od 02.11.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o izricanju mere za nepoštovanje radnih obaveza opomene sa najavom otkaza broj ...-.../... od 11.05.2016. godoine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 168.750,00 dinara odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 152.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničkog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, ako je u postupku pokrenutom posle 01.02.2012. godine drugostepeni sud odlukom donetom posle 31.05.2014. godine preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka ili usvojio žalbu, ukinuo odluku i odlučio o zahtevima stranaka, izuzev ako se radi o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, o sporovima male vrednosti, o parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija nije dozvoljena, dozvoljenost revizije treba ceniti prema odredbi stava 1. tač. 2) i 3) člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Tužba u ovoj parnici podneta je 08.06.2016. godine, sa zahtevom za poništaj kao nezakonitog rešenja tuženog od 11.05.2016. godine, kojim je tužiocu, zbog učinjene povrede radne discipline predviđene ugovorom o radu, na osnovu člana 179a stav 1. tačka 3) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), izrečena opomena sa najavom otkaza.

Odredbama glave XXIX ZPP propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnog odnosa, dok se ostale odredbe ZPP primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije određeno.

Članom 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Predmet spora u ovoj parnici je ocena zakonitosti rešenja kojim je tužiocu, zbog učinjene povrede radne discipline predviđene ugovorom o radu, izrečena opomena sa najavom otkaza. Dakle, tužbeni zahtev se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, pa zato revizija tužioca nije dozvoljena.