Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 702/2022
25.03.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милан Марковић, адвокат из ..., против туженог Института за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања“ Ниш, чији је пуномоћник Ирена Стојадиновић, адвокат из ..., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1776/2021 од 02.11.2021. године, у седници одржаној 25.03.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1776/2021 од 02.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П1 2725/19 од 02.02.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца па је поништено решење туженог о изрицању мере за непоштовање радних обавеза опомена са најавом отказа број ...-.../... од 11.05.2006. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 168.750,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1776/2021 од 02.11.2021. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се поништи као незаконито решење о изрицању мере за непоштовање радних обавеза опомене са најавом отказа број ...-.../... од 11.05.2016. годоине. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке тако што је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка у износу од 168.750,00 динара одбијен. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 152.250,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничког поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5) Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20) – у даљем тексту: ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Према правном ставу Врховног касационог суда, ако је у поступку покренутом после 01.02.2012. године другостепени суд одлуком донетом после 31.05.2014. године преиначио одлуку и одлучио о захтевима странака или усвојио жалбу, укинуо одлуку и одлучио о захтевима странака, изузев ако се ради о трошковима поступка или камати као споредним потраживањима, о споровима мале вредности, о парницама због сметања државине или ако је посебним законом прописано да ревизија није дозвољена, дозвољеност ревизије треба ценити према одредби става 1. тач. 2) и 3) члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку.

Тужба у овој парници поднета је 08.06.2016. године, са захтевом за поништај као незаконитог решења туженог од 11.05.2016. године, којим је тужиоцу, због учињене повреде радне дисциплине предвиђене уговором о раду, на основу члана 179а став 1. тачка 3) Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05... 75/14), изречена опомена са најавом отказа.

Одредбама главе XXIX ЗПП прописана су посебна правила за поступак у парницама из радног односа, док се остале одредбе ЗПП примењују када одредбама ове главе није другачије одређено.

Чланом 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Предмет спора у овој парници је оцена законитости решења којим је тужиоцу, због учињене повреде радне дисциплине предвиђене уговором о раду, изречена опомена са најавом отказа. Дакле, тужбени захтев се не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа у смислу члана 441. ЗПП, па зато ревизија тужиоца није дозвољена.