Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev2 940/06
15.06.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Dražića, predsednika veća, Vlaste Jovanović, Jelene Borovac, mr Ljubice Jeremić i Biljane Dragojević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog AD \"BB", koga zastupa BA, advokat, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Vranju Gž.1 br. 863/05 od 18. maja 2005. godine, u sednici održanoj 15.06.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Vranju Gž. 1 br. 863/05 od 18. maja 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P br. 820/04 od 15.11.2004. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. 1150 od 04.06.2004. godine i da se tuženom naloži da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka i obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 12.600,00 dinara.

Presudom Okružnog suda u Vranju Gž. 1 br. 863/05 od 18.05.2005. godine ispravljenoj rešenjem Gž. 1 br. 863/05 od 28.10.2005. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P br. 820/04 od 15.11.2004. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 386. ZPP, pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14. ZPP, na koju se u reviziji tužioca ukazuje, jer pobijana presuda sadrži razloge o odlučnim činjenicama, koji su jasni i neprotivrečni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima bravara. Rešenjem Republičkog fonda PIO za zaposlene br. 182.2.0221 od 09. marta 2000. godine utvrđeno je da kod tužioca počev od 18.01.2000. godine postoji preostala radna sposobnost zbog povrede van radnog vremena sa pravom na raspoređivanje na drugom odgovarajućem radnom mestu sa punim radnim vremenom, kao što su poslovi poštara, kurira, vagara ili radnika u magacinu. Rešenjem inspekcije rada br. 380-117-373-2004-04 od 02. aprila 2004. godine, naloženo je tuženom da tužiocu ponudi zaključenje ugovora o radu na odgovarajućem radnom mestu, a u skladu sa navedenim rešenjem Fonda PIO. Tužiocu je ponuđeno zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima na radnom mestu vagar. Tužilac je odbio zaključenje ponuđenog ugovora, posle čega je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu br. 1150 od 04.06.2004. godine. Tužba je podneta 14.06.2004. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižesteeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Prema odredbi člana 103. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 70/2001) poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim okolnostima samo ako za to postoje opravdani razlozi, pa ukoliko zaposleni odbija da ga zaključi, uprkos postojanju takvih razloga, poslodavac mu može otkazati zaključeni ugovor o radu. Izmenjeni uslovi se mogu odnositi na sve elemente ugovora iz člana 19. stav 1. Zakona o radu jer poslodavac može, radi zadovoljavanja potreba radnog procesa i u vezi sa tim donošenja odluka o uvećanju ili smanjenju obima pojedinih prava, vršiti izmene ugovora o radu. Invalidi su lica koja uživaju posebnu pravnu zaštitu, pa je odredbom člana 78. Zakona o radu propisano da zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidnom osiguranju, poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, a zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla. Zbog toga se zakonitost raspoređivanja invalida ocenjuje zavisno od preostale radne sposobnosti i stručne spreme radnika.

Tužilac je zadobio povrede van rada zbog kojih nije mogao da obavlja poslove radnog mesta bravara na kojima je do tada bio raspoređen. Tuženi je, dakle, iz opravdanih razloga ponudio tužiocu zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima za radno mesto vagara, što je uslov zakonitosti ugovora o radu iz lana 103. stav 1. i stav 2. Zakona o radu. Tužiocu je, prema preostaloj radnoj sposobnosti ponuđeno odgovarajuće radno mesto, saglasno članu 78. Zakona o radu, što se njegovom revizijom neosnovano osporava. Kako je tužilac odbio da zaključi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, tuženi mu je saglasno članu 103. stav 3. Zakona o radu otkazao ugovor o radu rešenjem od 04.06.2004. godine. Zbog toga je otkaz ugovora o radu zakonit.

Ceneći ostale revizijske navode za koje nalazi da nisu od značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u izreci na osnovu člana 393. ZPP u vezi člana 491. stav 4. ZPP ("Službeni glasnik RS" br. 125/04).

Predsednik veća – sudija,

Slobodan Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

OK