Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 940/06
15.06.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Власте Јовановић, Јелене Боровац, мр Љубице Јеремић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог АД "ББ", кога заступа БА, адвокат, ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Врању Гж.1 бр. 863/05 од 18. маја 2005. године, у седници одржаној 15.06.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Окружног суда у Врању Гж. 1 бр. 863/05 од 18. маја 2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Владичином Хану П бр. 820/04 од 15.11.2004. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се поништи као незаконито решење туженог о отказу уговора о раду бр. 1150 од 04.06.2004. године и да се туженом наложи да тужиоца врати на рад на одговарајуће радно место. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка и обавезан тужилац да туженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати 12.600,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Врању Гж. 1 бр. 863/05 од 18.05.2005. године исправљеној решењем Гж. 1 бр. 863/05 од 28.10.2005. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Општинског суда у Владичином Хану П бр. 820/04 од 15.11.2004. године. Ставом другим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 386. ЗПП, па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 11. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 14. ЗПП, на коју се у ревизији тужиоца указује, јер побијана пресуда садржи разлоге о одлучним чињеницама, који су јасни и непротивречни.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је засновао радни однос код туженог на неодређено време на пословима бравара. Решењем Републичког фонда ПИО за запослене бр. 182.2.0221 од 09. марта 2000. године утврђено је да код тужиоца почев од 18.01.2000. године постоји преостала радна способност због повреде ван радног времена са правом на распоређивање на другом одговарајућем радном месту са пуним радним временом, као што су послови поштара, курира, вагара или радника у магацину. Решењем инспекције рада бр. 380-117-373-2004-04 од 02. априла 2004. године, наложено је туженом да тужиоцу понуди закључење уговора о раду на одговарајућем радном месту, а у складу са наведеним решењем Фонда ПИО. Тужиоцу је понуђено закључење уговора о раду под измењеним условима на радном месту вагар. Тужилац је одбио закључење понуђеног уговора, после чега је донето решење о отказу уговора о раду бр. 1150 од 04.06.2004. године. Тужба је поднета 14.06.2004. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестеени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев.

Према одредби члана 103. Закона о раду ("Службени гласник РС" бр. 70/2001) послодавац може да понуди запосленом закључење уговора о раду под измењеним околностима само ако за то постоје оправдани разлози, па уколико запослени одбија да га закључи, упркос постојању таквих разлога, послодавац му може отказати закључени уговор о раду. Измењени услови се могу односити на све елементе уговора из члана 19. став 1. Закона о раду јер послодавац може, ради задовољавања потреба радног процеса и у вези са тим доношења одлука о увећању или смањењу обима појединих права, вршити измене уговора о раду. Инвалиди су лица која уживају посебну правну заштиту, па је одредбом члана 78. Закона о раду прописано да запосленом инвалиду рада, у складу са прописима о пензијском и инвалидном осигурању, послодавац дужан да обезбеди обављање послова према преосталој радној способности, а запосленом код кога је утврђено да постоји опасност од настанка инвалидности на одређеним пословима, послодавац је дужан да обезбеди обављање другог одговарајућег посла. Због тога се законитост распоређивања инвалида оцењује зависно од преостале радне способности и стручне спреме радника.

Тужилац је задобио повреде ван рада због којих није могао да обавља послове радног места бравара на којима је до тада био распоређен. Тужени је, дакле, из оправданих разлога понудио тужиоцу закључење уговора о раду под измењеним условима за радно место вагара, што је услов законитости уговора о раду из лана 103. став 1. и став 2. Закона о раду. Тужиоцу је, према преосталој радној способности понуђено одговарајуће радно место, сагласно члану 78. Закона о раду, што се његовом ревизијом неосновано оспорава. Како је тужилац одбио да закључи уговор о раду под измењеним условима, тужени му је сагласно члану 103. став 3. Закона о раду отказао уговор о раду решењем од 04.06.2004. године. Због тога је отказ уговора о раду законит.

Ценећи остале ревизијске наводе за које налази да нису од значаја за доношење другачије одлуке у овој правној ствари, Врховни суд Србије је одлучио као у изреци на основу члана 393. ЗПП у вези члана 491. став 4. ЗПП ("Службени гласник РС" бр. 125/04).

Председник већа – судија,

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ОК