Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 13/24 od 17.01.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je tužena obavezana da tužiocu isplati uvećanu platu po osnovu pripravnosti sa pripadajućom zateznom kamatom i delu odluke o troškovima postupka, te u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, žalba tužene je u preostalom delu odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu koji se odnosi za naknadu za rad i boravak na terenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Prema razlozima na kojima je zasnovana drugostepena presuda u pobijanom delu, tužiocu je dosuđen neisplaćen dodatak na ime naknade troškova rada i boravka na terenu, odnosno po osnovu terenskog rada, primenom relevantnih odredbi Zakona o policiji i Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike od 07.03.2015. godine. Nižestepeni sudovi su stanovišta da policijskim službenicima uvek pripada terenski dodatak za rad i boravak na terenu, bez obzira na terenske uslove i prirodu rada.

Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Navodi posebne revizije tužene o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka nisu razmatrani, jer je razlog za izjavljivanje posebne revizije zakonom ograničen samo na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta dana 18.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela presude po odredbama člana 28. ZPP je 201.923,55 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković