Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 13/24 од 17.01.2024. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда у делу којим је тужена обавезана да тужиоцу исплати увећану плату по основу приправности са припадајућом затезном каматом и делу одлуке о трошковима поступка, те у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Ставом другим изреке, жалба тужене је у преосталом делу одбијена и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу који се односи за накнаду за рад и боравак на терену, тужена је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права.

Према разлозима на којима је заснована другостепена пресуда у побијаном делу, тужиоцу је досуђен неисплаћен додатак на име накнаде трошкова рада и боравка на терену, односно по основу теренског рада, применом релевантних одредби Закона о полицији и Посебног колективног уговора за полицијске службенике од 07.03.2015. године. Нижестепени судови су становишта да полицијским службеницима увек припада теренски додатак за рад и боравак на терену, без обзира на теренске услове и природу рада.

Побијана другостепена пресуда је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда, у предметима са истим или битно сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Наводи посебне ревизије тужене о учињеним битним повредама одредаба парничног поступка нису разматрани, јер је разлог за изјављивање посебне ревизије законом ограничен само на погрешну примену материјалног права.

Из изложених разлога, на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујућу дозвољеност ревизије у смислу члана 410 став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужене није дозвољена.

У парницама у којима је предмет новчано потраживање из радног односа за дозвољеност ревизије меродаван је општи режим Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате је поднета дана 18.08.2020. године, а вредност предмета спора побијаног дела пресуде по одредбама члана 28. ЗПП је 201.923,55 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, Врховни суд је оценио да је ревизија тужене недозвољена.

Из изнетих разлога, одлука у ставу другом изреке донета је на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић