Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijanog prava iz čl. 75.-79. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ocenjen je neosnovanim tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi izvršio smetanje mirnog korišćenja stana tužilje na način i u vreme bliže opisanim u izreci prvostepenog rešenja i primenom člana 449. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odbijen predlog za određivanje privremene mere, kojom bi se naložilo tuženom da odmah priključi električnu energiju i dovede je do objekta tužilje. Prema datim razlozima, u radnjama tuženog nema protivpravnosti, jer je isključenje izvršio na osnovu člana 204. stav 1. tačka 1. Zakona o energetici, budući da je tužilja neovlašćeno koristla elektriičnu energiju, odnosno bez odobrenja se priključila na objekat drugog korisnika.

Prema članu 450. Zakona o parničnom postupku raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničeno je samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete.

Shodno navednom, nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažna rešenja iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužilje se ne konkretizuje pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije, već se ukazuje na pitanja procesnog prava o ispunjenosti uslova za određivanje privremene mere, što nije razlog za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 452. stav 5. ZPP propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka o predlogu za određivanje privremene mere, kojom se postupak pravosnažno ne okončava i odluka doneta u parnici zbog smetanja državine, protiv koje se po zakonu ne može izjaviti, to je revizija tužilje nedozvoljena, pa je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković