Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Правноснажним решењем, применом материјаног права из чл. 75.-79. Закона о основама својинскоправних односа оцењен је неоснованим тужбени захтев да се утврди да је тужени извршио сметање мирног коришћења стана тужиље на начин и у време ближе описаним у изреци првостепеног решења и применом члана 449. Закона о извршењу и обезбеђењу одбијен предлог за одређивање привремене мере, којом би се наложило туженом да одмах прикључи електричну енергију и доведе је до објекта тужиље. Према датим разлозима, у радњама туженог нема противправности, јер је искључење извршио на основу члана 204. став 1. тачка 1. Закона о енергетици, будући да је тужиља неовлашћено користла електриичну енергију, односно без одобрења се прикључила на објекат другог корисника.

Према члану 450. Зaкона о парничном поступку расправљање о тужби због сметања државине ограничено је само на расправљање и доказивање чињеница последњег стања државине и насталог сметања. Искључено је расправљање о праву на државину, о правном основу, савесности државине или о захтевима за накнаду штете.

Сходно наведном, нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужиља није уз ревизију доставила правноснажна решења из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, какав је у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Поред наведеног примена овог института је резервисана за питања из домена примене материјалног права. У ревизији тужиље се не конкретизује правно питање које би се разматрало кроз институт изузетне дозвољености ревизије, већ се указује на питања процесног права о испуњености услова за одређивање привремене мере, што није разлог за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1 ЗПП.

Имајући у виду наведено, применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП), одлучено je као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Чланом 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ставом 2. истог члана, прописано је да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Како се у конкретном случају ревизијом побија одлука о предлогу за одређивање привремене мере, којом се поступак правоснажно не окончава и одлука донета у парници због сметања државине, против које се по закону не може изјавити, то је ревизија тужиље недозвољена, па је применом члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа - судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић