Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev2 1552/06
10.08.2005. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Dražića, predsednika veća, Jelene Borovac, Vlaste Jovanović, mr Ljubice Jeremić i Biljane Dragojević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene Opštinske uprave Opštine Varvarin, koju zastupa Opštinski javni pravobranilac Opštine Varvarin, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kruševcu broj Gž.I 1309/06 od 18. jula 2006. godine, u sednici veća održanoj 14. decembra 2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Okružnog suda u Kruševcu broj Gž.I 1309/06 od 18. jula 2006. godine i presuda Opštinskog suda u Varvarinu broj P.I 27/06 od 19. aprila 2006. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Kruševcu broj Gž.I 1309/06 od 18. jula 2006. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Varvarinu broj P.I 27/06 od 19. aprila 2006. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se ponište rešenja tužene broj 118-9/05 od 23.8.2005. godine kojim je utvrđeno da je tužilac ostao neraspoređen 10.8.2005. godine i da mu je prestao radni odnos 23.8.2005. godine te kojim je tražio da sud obaveže tuženu da ga vrati na rad i rasporedi na poslove u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnom sposobnostima kao i da mu isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplati doprinose sa obavezno socijalno osiguranje. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 12.600,00 dinara u roku od 8 dana.

Protiv naznačene presude Okružnog suda u Kruševcu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija tužioca je osnovana.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da tužilac ima završen VI stepen stručne spreme pravnog smera. Kod tužene je obavljao poslove na radnom mestu za koje je bio predviđen VI ili VII stepen stručne spreme pravnog smera. Na predlog mera upravnog inspektora prema zapisniku o redovnom inspekcijskom pregledu Opštinske uprave Opštine Varvarin broj 130-038-17/2005-13 od 17.5.2005. godine, tuženi je doneo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tj. izmene i dopune koje su stupile na snagu 10.8.2005. godine. Isključena je alternativa stepena stručne spreme te je utvrđen samo VIII stepen stručne spreme za poslove i radne zadatke koje je tužilac obavljao. Tuženi je 23.8.2005. godine doneo rešenje boj 188-9/05 kojim je utvrđeno da je tužilac ostao neraspoređen u Opštinskoj upravi počev od 10.8.2005. godine i da mu je prestao radni odnos od 23.8.2005. godine. Na to rešenje tužilac je izjavio prigovor koji je rešenjem načelnika tužene od 31.8.2005. godine odbijen. Pobijanim rešenjem utvrđena je otpremnina koju je tuženi obezbedio na svom računu, koja nije isplaćena tužioca pre otkaza. Tužilac nije podigao otpremninu iako je dobio obaveštenje od tuženog za podizanje otpremnine 2.9.2005. godine. Tužiocu nije ponuđen drugi posao kod tuženog. Tuženi je povodom oglasa koji je objavljen 19.7.2005. godine izabrao kandidata na slobodno radno mesto ''radnik na administrativno-tehničkim poslovima za __'' sa VI stepenom stručne spreme – završenom višom školom pravnog smera i položenim stručnim ispitom za rad u državnim organima i 1 godinom radnog iskustva. U vreme donošenja novog akta o sistematizaciji kod tuženog je bilo 57 izvršilaca, a nakon usvajanja novog akta je predviđeno 50 izvršilaca.

Na osnovu ovih činjenica nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je tužena pravilno postupila kada je tužiocu otkazala ugovor o radu zbog organizacionih promena budući da novim aktom o sistematizaicji radnih mesta više nije bilo potrebe za poslovima i radnim zadacima koje je tužilac obavljao do donošenja nove sistematizacije jer je do tada bila predviđena alternativna stručna sprema (VI i VII stepen) a nakon usvajanja sistematizacije za to radno mesto je predviđen samo VII stepen stručne spreme, dok tužilac ima VI. i iz tog razloga je ostao neraspoređen. Kako je utvrđeno da nije postojala mogućnost za raspoređivanje tužioca na drugo radno mesto u skladu sa stepenom stručne spreme koju tužilac ima a ni na poslovima sa nižim stepenom stručne spreme na koje bi tužilac mogao biti raspoređen, tužena je donela osporeno rešenje u svemu u skladu sa odredbama člana 179. i 182. Zakona o radu.

Osnovano se u reviziji tužioca ukazuje da se pravilnost primene materijalnog prava ne može sa sigurnošću proveriti zbog nedostajućih činjenica koje se prvenstveno tiču isplate otpremnine i mogućnosti tuženog da tužioca rasporedi na druge poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. Naime, iz utvrđenja da je tužiocu spornim rešenjem prestao radni odnos 23.8.2005. godine i utvrđene činjenice da je tužena obezbedila na svom računu sredstva za isplatu otpremnine tužiocu i da je tužilac dobio obaveštenje od tuženog za podizanje otpremnine 2.9.2005. godine mogao bi se izvesti zaključak da je tužena ponudila otpremninu nakon datog otkaza, a što je u suprotnosti sa odredbom člana 158. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" broj 24/2005 sa izmenama i dopunama broj 61/2005), kojom odredbom je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. tačka 9. ovog Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu. Nije bitna činjenica da li je tužilac odbio da otpremninu primi. Bitno je da li je tužena na svom računu imala sredstva za isplatu otpremnine pre otkaza ugovora o radu i da li je tužiocu stavila na raspolaganje ta sredstva pre donošenja spornog rešenja. Kako je prvostepeni sud propustio da tu činjenicu utvrdi, ne može se ispitati zakonitost otkaza u smislu navedenog člana 158. stav 1. Zakona o radu.

Nije sa sigurnošću utvrđena ni činjenica da li je tuženi imao mogućnosti da tužiocu ponudi radno mesto u skladu a školskom spremom i radnim iskustvom, koje je tužilac imao. Prvostepeni sud je propustio da ceni činjenicu da je upravni inspektor dao predlog mera 17. maja 2005. godine, da je u skladu sa tim merama tuženi pristupio izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji a da je oglas za popunu radnih mesta ''radnik na administrativno-tehničkim poslovima za __'' raspisao 19.7.2005. godine a da je 10.8.2005. godine utvrđeno da je tužilac neraspoređen, nakon čega je usledio i otkaz ugovora o radu. Bilo je potrebno da prvostepeni sud utvrdi od kada je kod tuženog postojala potreba za radnikom na radnom mestu zbog kojeg je objavljen oglas po kome je izabran kandidat koji ispunjava iste uslove koje je posedovao i tužilac. Bilo je potrebno da prvostepeni sud izvrši analizu hronologije poteza koje je tuženi preduzeo i da potom izvede pravilan zaključak o tome da li je tuženi mogao tužiocu da obezbedi i ponudi mu radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima budući da iz tužbe proizilazi da je tužilac obavljao razne poslove kod tuženog počev od 15.2.1983. godine.

Osnovano se u reviziji tužioca navodi je prvostepeni sud počinio bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 225. stav 1. Zakona o parničnom postupku jer nije na ročištu za glavnu raspravu pre zaključenja izveo dokaze čitanjem pismenih dokaza koji su spisu priključeni i na osnovu kojih je utvrdio činjenično stanje. Na ročištu za glavnu raspravu od 13.1.2006.godine pročitani su pismeni dokazi, zaključena je glavna rasprava i doneta je presuda koja je potom bila ukinuta rešenjem Okružnog suda. Prvostepeni sud je bio dužan da u ponovljenom postupku ponovo izvede dokaze čitanjem pismene dokumentacije. U prvostepenoj presudi je takođe izostalo navođenje izvedenih dokaza, a izostalo je ime i prezime starešine organa tužene koji je saslušan. Na ovaj žalbeni razlog, Okružni sud se nije osvrnuo čime je i on počinio bitnu povredu postupka.

Imajući u vidu sve izloženo, revizija tuženog je ocenjena kao osnovana, pa je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS" broj 125/04).

U nastavku postupka prvostepeni sud će otkloniti ukazanu bitnu povredu postupka, utvrdiće nedostajuće činjenice nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca i o svim troškovima parničnog postupka.

Predsednik veća – sudija

Slobodan Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

KO