Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 1552/06
10.08.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Слободана Дражића, председника већа, Јелене Боровац, Власте Јовановић, мр Љубице Јеремић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Општинске управе Општине Варварин, коју заступа Општински јавни правобранилац Општине Варварин, ради поништаја решења о престанку радног односа и враћању на рад, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Крушевцу број Гж.I 1309/06 од 18. јула 2006. године, у седници већа одржаној 14. децембра 2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Крушевцу број Гж.I 1309/06 од 18. јула 2006. године и пресуда Општинског суда у Варварину број П.I 27/06 од 19. априла 2006. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Крушевцу број Гж.I 1309/06 од 18. јула 2006. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена је пресуда Општинског суда у Варварину број П.I 27/06 од 19. априла 2006. године којом је одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се пониште решења тужене број 118-9/05 од 23.8.2005. године којим је утврђено да је тужилац остао нераспоређен 10.8.2005. године и да му је престао радни однос 23.8.2005. године те којим је тражио да суд обавеже тужену да га врати на рад и распореди на послове у складу са његовом стручном спремом и радном способностима као и да му исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде и уплати доприносе са обавезно социјално осигурање. Обавезан је тужилац да туженој на име трошкова поступка исплати износ од 12.600,00 динара у року од 8 дана.

Против назначене пресуде Окружног суда у Крушевцу тужилац је изјавио благовремену ревизију због битних повреда парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Ревизија тужиоца је основана.

Из утврђених чињеница произилази да тужилац има завршен VI степен стручне спреме правног смера. Код тужене је обављао послове на радном месту за које је био предвиђен VI или VII степен стручне спреме правног смера. На предлог мера управног инспектора према записнику о редовном инспекцијском прегледу Општинске управе Општине Варварин број 130-038-17/2005-13 од 17.5.2005. године, тужени је донео Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места тј. измене и допуне које су ступиле на снагу 10.8.2005. године. Искључена је алтернатива степена стручне спреме те је утврђен само VIII степен стручне спреме за послове и радне задатке које је тужилац обављао. Тужени је 23.8.2005. године донео решење бој 188-9/05 којим је утврђено да је тужилац остао нераспоређен у Општинској управи почев од 10.8.2005. године и да му је престао радни однос од 23.8.2005. године. На то решење тужилац је изјавио приговор који је решењем начелника тужене од 31.8.2005. године одбијен. Побијаним решењем утврђена је отпремнина коју је тужени обезбедио на свом рачуну, која није исплаћена тужиоца пре отказа. Тужилац није подигао отпремнину иако је добио обавештење од туженог за подизање отпремнине 2.9.2005. године. Тужиоцу није понуђен други посао код туженог. Тужени је поводом огласа који је објављен 19.7.2005. године изабрао кандидата на слободно радно место ''радник на административно-техничким пословима за __'' са VI степеном стручне спреме – завршеном вишом школом правног смера и положеним стручним испитом за рад у државним органима и 1 годином радног искуства. У време доношења новог акта о систематизацији код туженог је било 57 извршилаца, а након усвајања новог акта је предвиђено 50 извршилаца.

На основу ових чињеница нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиоца налазећи да је тужена правилно поступила када је тужиоцу отказала уговор о раду због организационих промена будући да новим актом о систематизаицји радних места више није било потребе за пословима и радним задацима које је тужилац обављао до доношења нове систематизације јер је до тада била предвиђена алтернативна стручна спрема (VI и VII степен) а након усвајања систематизације за то радно место је предвиђен само VII степен стручне спреме, док тужилац има VI. и из тог разлога је остао нераспоређен. Како је утврђено да није постојала могућност за распоређивање тужиоца на друго радно место у складу са степеном стручне спреме коју тужилац има а ни на пословима са нижим степеном стручне спреме на које би тужилац могао бити распоређен, тужена је донела оспорено решење у свему у складу са одредбама члана 179. и 182. Закона о раду.

Основано се у ревизији тужиоца указује да се правилност примене материјалног права не може са сигурношћу проверити због недостајућих чињеница које се првенствено тичу исплате отпремнине и могућности туженог да тужиоца распореди на друге послове и радне задатке који одговарају његовој стручној спреми. Наиме, из утврђења да је тужиоцу спорним решењем престао радни однос 23.8.2005. године и утврђене чињенице да је тужена обезбедила на свом рачуну средства за исплату отпремнине тужиоцу и да је тужилац добио обавештење од туженог за подизање отпремнине 2.9.2005. године могао би се извести закључак да је тужена понудила отпремнину након датог отказа, а што је у супротности са одредбом члана 158. став 1. Закона о раду ("Сл. гласник РС" број 24/2005 са изменама и допунама број 61/2005), којом одредбом је прописано да је послодавац дужан да пре отказа уговора о раду у смислу члана 179. тачка 9. овог Закона, запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду. Није битна чињеница да ли је тужилац одбио да отпремнину прими. Битно је да ли је тужена на свом рачуну имала средства за исплату отпремнине пре отказа уговора о раду и да ли је тужиоцу ставила на располагање та средства пре доношења спорног решења. Како је првостепени суд пропустио да ту чињеницу утврди, не може се испитати законитост отказа у смислу наведеног члана 158. став 1. Закона о раду.

Није са сигурношћу утврђена ни чињеница да ли је тужени имао могућности да тужиоцу понуди радно место у складу а школском спремом и радним искуством, које је тужилац имао. Првостепени суд је пропустио да цени чињеницу да је управни инспектор дао предлог мера 17. маја 2005. године, да је у складу са тим мерама тужени приступио измени и допуни Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији а да је оглас за попуну радних места ''радник на административно-техничким пословима за __'' расписао 19.7.2005. године а да је 10.8.2005. године утврђено да је тужилац нераспоређен, након чега је уследио и отказ уговора о раду. Било је потребно да првостепени суд утврди од када је код туженог постојала потреба за радником на радном месту због којег је објављен оглас по коме је изабран кандидат који испуњава исте услове које је поседовао и тужилац. Било је потребно да првостепени суд изврши анализу хронологије потеза које је тужени предузео и да потом изведе правилан закључак о томе да ли је тужени могао тужиоцу да обезбеди и понуди му радно место које одговара његовој стручној спреми и радним способностима будући да из тужбе произилази да је тужилац обављао разне послове код туженог почев од 15.2.1983. године.

Основано се у ревизији тужиоца наводи је првостепени суд починио битну повреду поступка из члана 361. став 1. у вези члана 225. став 1. Закона о парничном поступку јер није на рочишту за главну расправу пре закључења извео доказе читањем писмених доказа који су спису прикључени и на основу којих је утврдио чињенично стање. На рочишту за главну расправу од 13.1.2006.године прочитани су писмени докази, закључена је главна расправа и донета је пресуда која је потом била укинута решењем Окружног суда. Првостепени суд је био дужан да у поновљеном поступку поново изведе доказе читањем писмене документације. У првостепеној пресуди је такође изостало навођење изведених доказа, а изостало је име и презиме старешине органа тужене који је саслушан. На овај жалбени разлог, Окружни суд се није осврнуо чиме је и он починио битну повреду поступка.

Имајући у виду све изложено, ревизија туженог је оцењена као основана, па је одлучено као у изреци на основу члана 407. став 2. Закона о парничном поступку ("Сл. гласник РС" број 125/04).

У наставку поступка првостепени суд ће отклонити указану битну повреду поступка, утврдиће недостајуће чињенице након чега ће бити у могућности да донесе правилну одлуку о основаности тужбеног захтева тужиоца и о свим трошковима парничног поступка.

Председник већа – судија

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

КО