Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гж 11/05
09.03.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Владимира Тамаша, председника већа, Софије Вагнер - Личеноски и Виде Петровић – Шкеро, чланова већа, у предмету предлагача АА, чији је пуномоћник адв. АБ, против противника предлагача "ББ", кога заступа адвокат БВ, ради признања стране судске одлуке, решавајући о жалби противника предлагача, изјављеној против решења Окружног суда у Нишу Р. 33/03 од 9.12.2003. године, донео је у седници већа одржаној дана 9.3.2005. године,

Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба противника предлагача, па СЕ УКИДА решење Окружног суда у Нишу Р. 33/03 од 9.12.2003. године и предмет враћа истом суду на поновни поступак.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Окружног суда у Нишу Р. 33/03 од 9.12.2003. године призната је правна важност одлуке и решења Суда удруженог рада у Љубљани С. - 1613/92-18 од 19.3.1993. године и одлуке Суда удруженог рада Републике Словеније Сп. 1109/93-3 од 25.11.1993. године које су постале правоснажне 18.1.1994. године а којима су по захтеву предлагача АА и ВВ поништена решења противника предлагача од 26.3.1992. године и 13.5.1992. године о распоређивању предлагача на радно место радника магационера у Нишу и о престанку радног односа предлагачима од 18.5.1992. године и којима је утврђено да предлагачима није престао радни однос 31.3.1992. године већ и даље траје са свим правима и обавезама а противник предлагача је обавезан да тужиоцима призна сва права из радног односа и исплати им накнаду личног дохотка за време незаконитог престанка радног односа са законском каматом од доспелости месечних аконтација личног дохотка и трошкове поступка од 39.940,00 сит. са законском каматом од 19.3.1993. године до исплате.

Против наведеног решења благовремено је изјавио жалбу противник предлагача због битних повреда одредаба ЗПП-а, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући ожалбено решење у смислу члана 365. у вези члана 381. ЗПП-а а све у вези члана 30. Закона о ванпарничном поступку Врховни суд Србије је нашао да је жалба противника предлагача основана.

У проведеном поступку нема битних повреда одредаба ЗПП-а предвиђених чланом 354. став 2. ЗПП-а на које Врховни суд Србије пази по службеној дужности.

Ожалбено решење је засновано на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању због чега се не може испитати ни правилност примене материјалног права. Ово стога што је првостепени суд пропустио да утврди да ли су тужбе и позив којима је започет поступак код Суда удруженог рада у Љубљани а који је окончан правоснажном одлуком и решењем тог суда С. 1613/92-18 од 19.3.1993. године и одлуком Суда удруженог рада Словеније Сп. 1109/93-3 од 25.11.1993. године били лично достављени противнику предлагача или лично достављање није ни покушано, те да ли се тужени у том поступку, а овде противник предлагача, на било који начин упустио у расправљање о главној ствари односно да ли је у поступку код Суда удруженог рада у Љубљани било неправилности због којих овде противник предлагача није могао учествовати у том поступку у својству туженог. Од правилног утврђења ових чињеница зависи и правилна примена члана 87. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља којим је предвиђено да ће се страна судска одлука признати ако је подносилац захтева за признање уз ту одлуку поднео и потврду надлежног страног суда односно другог органа о правоснажности те одлуке по праву државе код које је донесена и члана 88. став 1. и 2. истог закона којим је предвиђено да ће суд одбити признање стране судске одлуке ако поводом приговора лица против кога је та одлука донета утврди да то лице није могло учествовати у поступку због неправилности у поступку а нарочито ће се сматрати да лице против кога је донесена страна судска одлука није могло учествовати у поступку због тога што му позив, тужба или решење којим је започет поступак није лично достављено, односно што уопште није ни покушано лично достављање, осим ако се на било који начин упустио у расправљање о главној ствари у првостепеном поступку.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења тако што ће прибавити и извршити увид у оверени препис списа Суда удруженог рада у Љубљани С. 1613/92-18 и затим правилном применом одредаба члана 86-88 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља поново одлучити о предлогу за признање одлука Суда удруженог рада у Љубљани С. 1613/92-18 и Суда удруженог рада Републике Словеније Сп. 1109/93-3.

Обзиром на изнето донета је одлука као у изреци на основу члана 380. тачка 3. у вези члана 365. и 381. ЗПП-а, а све у вези члана 30. Закона о ванпарничном поступку.

Председник већа,

судија,

Владимир Тамаш, с.р.

За тачност отправка,

љм