У Београду на територији Општине Савски Венац, у улици Немањиној број 9 налази се предратна зграда Министарства грађевине Краљевине Југославије у Београду. Зграда је у државној својини на катастарској парцели бр. 809/1 КО Савски Венац. Заштићена околина обухвата катастарску парцелу број 809/2 КО Савски Венац, у друштвеној својини.     

Ово монументално архитектонско остварење изграђено је према пројекту значајног архитекте Гојка Тодића из 1939. године.

Према документима Завода за заштиту споменика културе града Београда, конкурс за идејно архитектонско решење тада нове зграде Министарства грађевине у Београду одржан је 1938. године, а право учествовања на њему имали су архитекти, држављани Краљевине Југославије који се налазе у држави. Петочлани жири, у чијем саставу су се као виши саветници Министарства грађевине налазили и чувени архитекти Момир Коруновић и Милица Крстић, од укупно 39 пристиглих конкурсних радова издвојио је 15 за детаљно разматрање. Одлука жирија је била једногласна да се ни једном од  учесника на конкурсу не може доделити ни прва ни друга награда, а трећу награду добили су архитекти Лоренцин Анте и Гудовић Драган, из Београда за рад са ознаком „Град“.

Жири је дао писане коментаре о свим приспелим пројектима, али се из расположиве архивске документације може само претпоставити да је будући пројектант зграде Гојко Тодић учествовао на конкурсу и који је његов рад. Такође, не наилази се ни на податке који би помогли да се утврди како је изабран пројекат архитекте Тодића по коме је објекат изведен али се зна да је већ у у октобру 1938. године, након објављених конкурсних резултата, архитекта Тодић радио на различитим идејним варијантама основа и фасаде.

О овом значајном архитекти тога времена сачувани подаци говоре да је Гојко Тодић рођен 12. августа 1896. године, у месту Босанска Градишка. Двадесетих и тридесетих година прошлог века радио је у Министарству грађевине Краљевине Југославије. Сачуване годишње оцене сведоче да је рад Гојка Тодића вреднован као најуспешнији, а он као марљив и поуздан, с препорукама за све врсте послова. Пројектантске активности Гојка Тодића везане су великим делом за објекте јавне намене а његово интересовање за монументалне грађевине огледа се и у учествовању на конкурсу 1934. Године, за „Бели двор“ на Дедињу.

Решењем Министарског савета од 17. јуна 1939. године дозвољен је почетак грађења објекта, а у октобру 1940. године и извођење спољних столарских, фасадерских и осталих радова, који су услед избијања рата прекинути. За материјализацију нове зграде био је предвиђен беловодски камен или неки други сличан њему. Усред нередовности у раду и капацитету мајдана беловодског камена, Министарство грађевине предложило је могућност употребе камена из каменолома Ковешин, у селу Мосна, код Доњег Милановца. По првобитном концепту, ово је био веома функционалан објекат што га истовремено чини и модерним, а аплицирана колонада на прочељу требала је да истакне значај и монументалност грађевине. Архитекта Гојко Тодић, као пројектант зграде, био је задужен са,  избијањем рата и прекидом радова, да приложи сва потребна упутства и неопходне детаље о извођењу радова на изградњи.

Ова урбана палата последње је велико јавно здање грађено за потребе Краљевине Југославије, настало при крају једног периода српске архитектонске сцене, којом су доминирала академска и модернистичка решења и монументализам као једна од основних одлика културе.

Зграда је завршена за време немачке окупације. У новинама „Ново време“, које су излазиле код нас за време Другог светског рата, проналазе се подаци да су у току 1942. године били планирани радови на реконструкцији одређених оштећених и на довршавању започетих јавних грађевина, међу којима је била и нова зграда Министарства грађевине. Измене у односу на изворни пројекат, које су уследиле вероватно у завршној фази радова након слома Краљевине Југославије, а односе се на декоративно обликовање улазних аркада и изостављање венаца на фасадама, приближиле су целокупни изглед грађевине архитектонским остварењима тоталитарних земаља између два светска рата, што највероватније није била основна замисао архитекте. Могло би се рећи да пројекат овог здања осликава тежњом за симбиозом академизма и модернизма и, у оквирима тадашње архитектонске климе у Београду, има циљ да се уклопи у окружење монументалних грађевина околних министарстава.

Касније, у току рата, објекат је коришћен за немачке потребе, а о томе како је тачно изгледао после завршетка радова за време окупације, нема расположивих података. Током рата, према доступним архивским подацима, зграда је запаљена од стране окупатора и знатно оштећена.

Одмах после рата 1945. године, започета је и извршена реконструкција целе зграде, а у септембру исте године, по наређењу председника Министарског савета, објекат је одређен за смештај Команде Министарства народне одбране.

Објекат је у великој мери страдао приликом бомбардовања 1999. године, када је дошло до следећих оштећења: најтеже и највеће оштећење је објекат претрпео у делу где се налази економски улаз са трокраким степеништем и два лифта. Пројектил је, прошавши кроз кров, погодио степениште које је потпуно уништио читавом висином објекта, а експлозија између четвртог и петог спрата створила је као последицу имплозију која је изазвала тежа оштећења на унутрашњим деловима овог објекта.

Завод за заштиту споменика културе Града Београда је, у име Републичког завода за заштиту споменика културе, у јануару 2006. године објавио конкрус и покренуо поступак за утврђивање одређених непокретности културних добара за споменике културе, где је међу осталим значајнијим објектима, одређена и ова зграда односно зграда Министарства грађевине Краљевине Југославије, као и земљиште и објекти, за заштићену околину тог споменика културе. Овај објекат нажалост није утврђен за споменик културе, али сигурно завређује и стручно и лаичко интересовање, што са архитектонско-грађевинског, то и са историјског аспекта о времену када је зграда настала.

Приликом припреме Предлога Одлуке о утврђивању зграде Министарства грађевине Краљевине Југославије у Београду за споменик културе предложене су мере да се заштити ова зграда очувањем изворног изгледа спољашње арихитектуре, хоризонталног и вертикалног габарита, свих конструктирних и декоративних елемената, оригиналних материјала и функционалних карактеристика. Објекат је правоугаоног облика, симетрично урађен са надграђеним улазним делом где до изражаја долазе јаки стубови са декоративним капителима који се завршавају архитралном гредом. Централни унутрашњи део објекта је типа атријума који почиње од приземља. Вертикална комуникација објекта обезбеђена је са монуменаталним четворокраким степеништем са чије се леве и десне стране налазе лифтови и мокри чворови. На дворишном делу који има економски прилаз из приземља налази се трокрако степениште са два лифта, са чије леве и десне стране се такође налазе мокри чворови. У објекту се налазе још два помоћна степенишна простора и то, један је на углу зграде са десне стране од главног улаза гледано из Немањине улице, а други се налази дијагонално на супротној страни према дворишту. Хоризонтална комуникација обезбеђена је широким ходником који гравитира око унутрашњег дворишта, повезујући директно све просторије. Објекат се састоји од подрума, приземља и пет спратова. Кров је благог нагиба према унутрашњем дворишту са кровним покривачем од поцинкованог лима.

У току 2007. године започала је велика реконструкција објекта у Немањиној 9. Намена зграде била је одређена још крајем 1998. године, када је уговором између Владе (предлагач је било Министарство правде) и Министарства одбране објекат опредељен за потребе правосудних органа.

Коришћена  документација Завода за заштиту споменика културе града Београда – предлога Одлуке о утврђивању зграде Министарства грађевине Краљевине Југославије у Београду, за споменик културе
 

О ОБЈЕКТУ И ИЗВЕДЕНИМ РАДОВИМА после реконструкције објекта 2007.године

Општи подаци о објекту:

Постојећи административни објекат у ул. Немањиној бр. 9 изграђен је 1939. године, а оштећен 1999. године за време НАТО бомбардовања при чему је дошло до масивног оштећења објекта као и делова саме конструкције те је објекат стављен ван употребе. Одлуком Владе приступило се реконструкцији постојећег објекта са предвиђеном новом наменом за смештај правосудних органа – судова. Управа за заједничке послове републичких органа задужена је да преузме све потребне радње за реализацију пројекта. 

Спратност објекта након реконструкције и доградње објекта је Су+П+М+5+Пк1+Пк2 (10 етажа) и по својој структури у складу са потребама новог корисника садржи приближно 500 канцеларија и 40 судница са свим осталим пратећим просторијама.

У I фази радова приступило се рашчишћавању локације и објекта од последица бомбардовања као и рушењу и демонтажи за то предвиђених елемената (зидова, постојеће фасадне и унутрашње столарије, плафона, подова, свих постојећих иснталација и сл.). Након тога приступило се санацији делова оштећене конструкције: извршена су потребна ојачања стубова и међуспратне конструкције, да би се потом приступило извођењу новопројектног дела објекта у простору постојећег атријума. У складу са пројектом изведени су шипови, комплетна дренажа терена, темељна плоча, АБ конструкција дограђеног дела објекта као и кровна конструкција постојећег и дограђеног дела.

У II фази радова извршена је уградња лифтова, израда преградних зидова односно формирање просторија и уградња унутрашње столарије, извршена је санација и реконструкција фасаде и уградња фасадне алуминарије. У овој фази такође изведени су радови на уградњи комплетно нових инсталација и то: електроенергетских, термомашинских, телекомуникационо-сигрналних и инсталација воде и канализације.

У III фази радова извршени су ентеријерски радови: обрада подова, плафона и зидова; уградња фиксних ентеријерских елемената, санитарија и друге уградне опреме, монтажа расвете и пројектоване опреме по судницама, канцеларијама и посебним просторијама (сервер сала, режија, контролна соба...). Након завршетка радова извршене су функционалне пробе свих система, отклоњене уочене примедбе од стране надзорног органа и инвеститора, објекат је финално очишћен и припремљен за примопредају.

Намена простора по етажама:

• Сутерен 2: Техничка етажа и архивски простор
• Сутерен 1: Техника, економски простор угоститељства, дактолобиро (Апелациони суд), притворске јединице
• Приземље: Канцеларије, услужне и техничке просторије
• Мезанин: Канцеларије и суднице
• Први спрат: Канцеларије и суднице
• Други спрат: Канцеларије и суднице 
• Трећи спрат: Канцеларије и суднице 
• Четврти спрат: Канцеларије и суднице 
• Пети спрат: Канцеларије и суднице 
• Поткровље 1: Канцеларије и суднице, угоститељски блок
• Поткровље 2: Угоститељски блок

Корисници простора:

• Апелациони суд (приземље, мезанин, први и други спрат)
• Управни суд (трећи спрат)
• Врховни касациони суд (четврти и пети спрат)
• Привредни апелациони суд (поткровље 1)

Изведени радови:

У I фази је уграђена заштита ископа системом дијафрагми. По завршетку заштите ископа приступило се ископа радног платоа, након тога изведени су шипови, дренажни систем и АБ констукциони елементи гараже. 

У II фази је изведена хидроизолација зидова и плоча, урађена финална обрада простора. Изведена је расвета и системи за дојаву и гашење пожара, вентилацију и одимљавање и систем видео надзора.

У III фази је урађена хоризонтална и вертикална сигнализација, формиране саобраћајнице у гаражи и око објекта и урађено комплетно спољно уређење (ограде, капије, тротоари, озелењавање...). По завршетку радова гаража и простор око објекта су финално очишћени и припремљени за примопредају.

Подаци о објекту након реконструкције су:

• Бруто површина објекта: 26.056,82 м2
• Површина надземних етажа: 23.847,60м2
• Површина подземних етажа: 2.209.22 м2
• Спратност објекта: приземње + 6 спратова + поткровље 1 + поткровље 2
• Број запослених у четири суда који користе згарду: око 800
• Укупан број људи који се могу наћи у објекту: око 1.160.

Kоришћена документација Управе за заједничке послове републичких органа

Почетком јануара 2010. године четири суда, тада новоснованих: Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд, Управни суд и Апелациони суд у Београду су се уселили у нову зграду у Немањиној 9 и у тој згради започели свој рад.