Пракса Уставног суда

Уставни суд је самосталан и независтан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе (члан 166 Устава Републике Србије).

Уставни суд стоји између два система заштите људских права и својим деловањем треба да коригује евентуалне пропусте у заштити људских права насталих поступањем судова опште и посебне надлежности, а како би се смањио прилив предмета пред Европским судом за људска права.

Круг надлежности Уставног суда извире директно из Устава Републике Србије и чини га јемцем и чуварем Устава.

Надлежност Уставног суда је да одлучује о:

  • сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима;
  • сагласности потврђених међународних уговора са Уставом;
  • сагласности других општих аката са законом;
  • сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом;
  • сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом;
  • сукобу надлежности између:
    • судова и других државних органа;
    • републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе;
    • покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе;
    • органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе;
  • изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова;
  • забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана и забрани верске заједнице, под условима утврђеним Уставом;
  • постојању повреде Устава од стране председника Републике;
  • жалби на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика;
  • жалби на одлуку Високог савета судства о престанку судијске функције и жалби против одлуке Високог савета судства, у случајевима прописаним законом;
  • жалби против одлуке о престанку функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
  • уставној жалби;
  • одлагању ступања на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине;
  • жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине;
  • жалби органа одређеног статутом општине;
  • врши и друге послове одређене Уставом и законом.

Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће. Свако је дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда. Уставни суд својом одлуком уређује начин њеног извршења, када је то потребно.

Законом о Уставном суду, објављеним у "Службеном гласнику РС", бр. 109/2007, 99/2011, 18/2013 (Одлука Уставног суда) прописано је уређење Уставног суда, поступак пред тим судом и правно дејство одлука Уставног суда.

Пракса Уставног суда