Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гж 67/05
27.12.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Весне Поповић и Јасминке Станојевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат из Београда, против тужених ББ, главног и одговорног уредника листа "ВВ", оснивача "ГГ" и ДД, новинара листа "ВВ", ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиље изјављеној против решења Окружног суда у Новом Саду П.9/05 од 24.3.2005. године, у седници одржаној 27.12.2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као НЕОСНОВАНА жалба тужиље и потврђује решење Окружног суда у Новом Саду П.9/05 од 24.3.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Окружног суда у Новом Саду П.9/05 од 24.3.2005. године одбачена је тужба тужиље поднета 18.3.2005. године зато што у тужби није наведена адреса тужиље.

Против наведеног решења тужиља је благовремено изјавила жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка.

Тужени су поднели одговор на жалбу.

Испитујући побијано решење у смислу члана 372. у вези члана 388. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС" бр. 125/04) Врховни суд Србије је нашао да жалба није основана.

У поступку нису учињене битне повреде из члана 361. став 2. тач.1, 2, 5, 7 и 9. Закона о парничном поступку, на које другостепени суд пази по службеној дужности, а ни битна повреда из тачке 12. тог става (на коју је у жалби указано као на битну повреду из тачке 14. тог става), јер побијано решење садржи јасне и потпуне разлоге о одлучним чињеницама.

Тужиља у тужби није означила адресу, а уз тужбу је достављено пуномоћје којим је овластила адвокате АБ, АВ, АГ и АД да је заступају. На основу члана 100. став 2. Закона о парничном поступку тужба треба да садржи означење пребивалишта или боравишта странака, а чланом 103. став 6. тог закона предвиђено је да суд одбаци поднесак који је у име странке поднео адвокат, а који не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати.

Како у тужби, коју је у име тужиље, поднео адвокат, није означена адреса пребивалишта или боравишта тужиље, нису основани жалбени наводи да је првостепени суд учинио битну повреду из члана 361. став 1. у вези члана 103. Закона о парничном поступку зато што је тужбу одбацио.

У жалби је наведено да тужиља није означила адресу пребивалишта у тужби због осећаја незаштићености и страха од незаконитог и неморалног деловања тужених. Међутим, ти разлози нису релевантни зато што Законом о парничном поступку није дозвољено подношење тужбе без означавања адресе. Тужиља је у тужби могла означити адресу за пријем писмена, отворити поштански фах или навести адресу радног места. Тиме би тужба била састављена у складу са чланом 100. став 2. и чланом 187. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу члана 387. тачка 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

МЗ