Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гзз 6/05
03.03.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Драгише Слијепчевића, председника већа, Стојана Јокића, Смиље Бугарин, Љубице Јеремић и Љиљане Ивковић – Јовановић, чланова већа, у извршном предмету поверилаца АА и ББ, чији је пуномоћник АБ адвокат, против дужника ВВ, сада на издржавању казне ГГ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ГТ I бр.2872/04 од 3.12.2004. године, подигнутог против решења Општинског суда у Бачкој Паланци Посл.бр.637/04 од 2.09.2004. године, у седници одржаној 3.03.2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости републичког јавног тужиоца ГТ I бр.2872/04 од 3.12.2004. године.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Општинског суда у Бачкој Паланци број И.637/04 од 2.09.2004. године тако што се одређује извршење на непокретности дужника уписаној у ЗКУЛ број ДД1 КО ЂЂ, парцела број ЕЕ1 кућа и двориште у селу у површини од ___м2 забележбом овог решења о извршењу у земљишну књигу у ЗКУЛ број ДД1 КО ЂЂ, утврђењем вредности и продајом ¼ идеалног дела означене непокретности и намирењем поверилаца из износа добијеног продајом.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Бачкој Паланци И.бр.637/04 од 2.09.2004. године усвојен је предлог за извршење на основу правноснажне и извршне пресуде истог суда број П.736/97 од 23.06.2000. године тако што је одређена наплата новчаног потраживања путем јавне продаје некретнине дужника уписане у ЗКЊ ул.ДД1 КО ЂЂ парцела број ЕЕ1 кућа и двориште од __ м2.

Против наведеног решења Републички јавни тужилац је подигао Захтев за заштиту законитости Гт I бр.2872/04 од 3.12.2004. године.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. став 2. Закона о парничном поступку Врховни суд је нашао да је захтев основан.

Према изводу из земљишне књиге, уложак број ДД1 КО ЂЂ, листу о власнику, дужник, ВВ, је сувласник у ¼ дела предметне непокретности, па је сагласно томе суд наложио земљишно књижном одељењу да изврши забележбу решења о извршењу јавном продајом некретнине означивши сувласништво дужника у ¼ дела. Међутим, побијаним решењем суд је одредио да се спроведе поступак принудне наплате продајом целе непокретности.

Извршење ради остварења новчаног потраживања и обезбеђење таквог потраживања одређује се и спроведи у обиму који је потребан за намирење односно обезбеђење тог потраживања и мора бити управљено према имовини дужника. У конкретном случају извршење је управљено према целој непокретности што значи и према имовини која не припада дужнику јер је дужник власник само у ¼ дела непокретности. У смислу одредбе члана 14. став 1. Закона о основама својинско правних односа, сувласник има право да ствар држи и да се њоме користи заједно са осталим сувласницима сразмерно свом делу не повређујући право осталих сувласника. Решењем којим је одређено да се спроведе поступак принудне наплате продајом целе непокретности, то право осталих сувласника је повређено. На то је основано у захтеву за заштиту законитости указано због чега су се стекли услови да се побијано решење преиначи и одреди извршење, утврђењем вредности и продајом само дела непокретности који припада дужнику.

Са изнетих разлога на основу члана 395. став 1. у вези са чланом 400. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,

Драгиша Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

СШ