Кж I 453/05

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 453/05
24.05.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије, у Београду, у већу састављеном од судија: Николе Латиновића, председника већа, Николе Мићуновића и Зорана Савића, чланова већа, саветника Врховног суда, Драгице Гајић, записничара, у кривичном предмету против оптуженог АА, због кривичног дела омогућавање уживања опојних дрога из члана 246. став 1. Основног кривичног закона и др, решавајући о жалбама бранилаца оптуженог, адвоката АБ и АВ, изјављеним против пресуде Окружног суда у Панчеву, К. 130/04 од 18. јануара 2005. године, у седници већа одржаној, дана 24. маја 2005. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

Делимичним уважавањем жалби бранилаца оптуженог АА, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ, само у погледу одлуке о казни, пресуда Окружног суда у Панчеву, К. број 130/04 од 18. јануара 2005. године, тако што Врховни суд оптуженог АА за кривично дело омогућавање уживања опојних дрога из члана 246. став 1. ОКЗ, за које је наведеном пресудом оглашен кривим, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од три месеца, док се у осталом делу жалбе бранилаца оптуженог, ОДБИЈАЈУ као неосноване.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Наведеном пресудом Окружног суда у Панчеву, оптужени АА ослобођен је од оптужбе да би извршио кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 245. став 1. ОКЗ, а оглашен је кривим због кривичног дела омогућавање уживања опојних дрога из члана 246. став 1. ОКЗ и за наведено кривично дело осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци; оптужени је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка и паушала; према оптуженом је изречена мера безбедности одузимање предмета сходно члану 69. став 1. ОКЗ и то три грама опојне дроге марихуане, а у корист Републике Србије.

 

Против наведене пресуде, жалбе су изјавили:

 

- бранилац оптуженог, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни с`предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи и оптуженом изрекне блажа казна затвора;

 

- бранилац оптуженог, адвокат АВ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, с`предлогом да се првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи и оптуженом изрекне блажа казна затвора.

 

Републички јавни тужилац Србије, поднеском Ктж. број 586/05 од 01. марта 2005. године, предложио је да се жалбе бранилаца оптуженог одбију као неосноване и првостепена пресуда потврди.

 

Врховни суд је одржао седницу већа којој није присуствовао уредно обавештени Републички јавни тужилац, на којој је размотрио све списе овог предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу члана 380. ЗКП, па је по оцени навода у жалбама и наведеног писменог предлога Републичког јавног тужиоца, нашао:

 

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреду кривичног закона, на које другостепени суд, поводом жалбе, увек пази по службеној дужности, а у смислу члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП.

 

Неосновано се жалбама бранилаца оптуженог побија првостепена пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 364. став 1. тачка 11. ЗКП. С`тим у вези не стоји тврдња у жалбама да је изрека првостепене пресуде неразумљива, противречна разлозима пресуде, да су дати разлози пресуде нејасни и противречни изведеним доказима. Напротив, изрека првостепене пресуде је јасна и потпуно опредељена, у сагласности је са разлозима изнетим у образложењу пресуде, а ти разлози довољни и потпуно јасни, и у сагласности са стварном садржином изведених доказа на којима је првостепени суд засновао пресуду.

 

Чињенично стање у овој кривично-правној ствари је правилно и потпуно утврђено, и исто се не доводи у сумњу жалбеним наводима бранилаца оптуженог, који се своде на понављање одбране оптуженог дате током поступка, да оптужени сведоку ББ није дао дрогу већ ју је он "самоиницијативно" истргао из руку оптуженог, повукао два-три дима и затим бацио марихуану. Овакву одбрану оптуженог, правилно је првостепени суд оценио неоснованом, будући да је иста оповргнута исказом сведока ББ, који је био категоричан, да када је дошао у стан код оптуженог затекао га је самог у соби видео је када је исти савио један џоинт и почео да пуши на његово тражење и исти му је дао пола џоинта, да га попуши до краја што је он и учинио. Исказ наведеног сведока правилно је првостепени суд оценио веродостојним, будући да је био убедљив и категоричан у свом исказу и да није имао разлога да неосновано терети оптуженог. Према томе, Врховни суд налази, да је чињенично стање у овој кривично-правној ствари правилно и потпуно утврђено и да је на исто правилно примењен кривични закон када су радње оптуженог правно квалификоване као кривично дело омогућавање уживања опојних дрога из члана 246. став 1. ОКЗ. Разлоге првостепеног суда дате у том правцу као јасне, логичне и уверљиве у свему прихвата и овај суд.

 

Испитујући одлуку о казни, Врховни суд налази да су жалбе бранилаца оптуженог у том делу основане. При одмеравању казне оптуженом, првостепени суд је имао у виду све околности које утичу да казна буде већа или мања, али утврђеним искључиво олакшавајућим околностима да је оптужени незапослен, слабог имовног стања, да је студент више пословне школе није дао прави значај, што је за последицу имало изрицање казне затвора која није сразмерна тежини извршеног кривичног дела и степену кривичне одговорности оптуженог.

 

С`тога је Врховни суд, налазећи да утврђене олакшавајуће околности имају карактер особито олакшавајућих околности, уз примену одредаба члана 42. и 43. ЗКП, оптуженог осудио на казну затвора у трајању од три месеца, имајући при томе у виду да отежавајућих околности на страни оптуженог није било.

 

Врховни суд налази да је изречена казна затвора у трајању од три месеца, сразмерна тежини извршеног кривичног дела и степену кривичне одговорности оптуженог и као таква довољна и нужна за остваривање сврхе казне, предвиђене чланом 33. ОКЗ.

 

Са изнетих разлога, на основу члана 391. ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Записничар, Председник већа-судија,

Драгица Гајић, с.р. Никола Латиновић, с.р.

 

За тачност отправка

 

ЈЧ