Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 506/05
19.04.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Николе Латиновића, председника већа, Николе Мићуновића, Зорана Савића, Миодрага Вићентијевића и Бате Цветковића, чланова већа, са саветником Јолан Мадарас, записничарем, у кривичном предмету оптуженог АА, због кривичних дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС и изнуде из члана 180. став 1. КЗ РС, кога брани АБ, адвокат, одлучујући о жалби браниоца оптуженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Крагујевцу К. број 70/04 од 5.10.2004. године, у седници већа одржаној дана 19. априла 2005. године донео је

 

 

П Р Е С У Д У

 

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца оптуженог АА и пресуда Окружног суда у Крагујевцу К. број 70/04 од 5. октобра 2004. године потврђује.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Наведеном првостепеном пресудом оглашен је кривим АА због кривичног дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС, за које му је утврђена казна затвора у трајању од три године и због кривичног дела изнуде из члана 180. став 1. КЗ РС за које му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од три године и два месеца.

 

Оптужени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка у износу од 39.000,00 динара и паушала у износу од 2.000,00 динара, обавезан је, да оштећеном ББ исплати 1.050,00 динара а оштећеном ВВ 1.850,00 динара.

 

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац оптуженог због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно утврђеног чињеничног стања, због повреде кривичног закона и због одлуке о казни, са предлогом, да се првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно суђење или пак да се иста преиначи и оптужени ослободи од оптужбе.

 

Републички јавни тужилац у Београду дописом Ктж.број 639/05 од 1.4.2005. године је предложио да се уважи жалба браниоца и првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно суђење.

 

Врховни суд Србије размотрио је списе предмета, првостепену пресуду, изјављену жалбу и писмени предлог Републичког јавног тужиоца, па је нашао:

 

Жалба је неоснована.

 

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, ни повреде кривичног закона на које жалбени суд увек пази по службеној дужности у смислу члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП.

 

Неосновано се у жалби браниоца оптуженог истиче, да је изрека пресуде неразумљива и противречна разлозима, нарочито у вези постојања озбиљне претње код оптуженог коју би наводно применио према оштећеном млдб. ББ.

 

Позивајући се на повреду одредаба кривичног поступка, у суштини и у овом делу жалбе се, по мишљењу Врховног суда, побија чињенично стање из првостепене пресуде.

 

Одлучне чињенице за постојање кривичног дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС, у тачци 1. изреке пресуде су правилно и потпуно утврђене, јер је оптужени пресрео оштећеног малолетног ББ на улици, затражио од њега новац, и после упутио речи: "боље вади паре него да их ја вадим", а оштећени познавајући оптуженог као лице склоно преварама и нападу, уплашио се да га исти не туче, и из џепа извадио новац који је имао код себе.

 

Правилно је у конкретној ситуацији наступ оптуженог суд оценио као озбиљну претњу, јер се радило о разликама у годинама, оштећени се плашио оптуженог и упућене речи је схватио као озбиљну претњу која је приликом утврђивања чињеничног стања од стране првостепеног суда правилно оцењена.

 

Правилно и потпуно су утврђене одлучне чињенице за кривично дело изнуде, јер је исте вечери оптужени одвео млдб. оштећеног ББ у кућу његовог друга, и представљајући у породици ВВ, да млдб. ББ му дугује новац и да ће за то да га туче, стварно је ситуацију, да се млдб. ББ налази у опасности па је на тај начин отац његовог друга, ВВ оптуженом предао новац у износу од 2.000,00 динара, од којег је оптужени задржао 1.850,00 динара.

 

Правилно је у образложењу пресуде утврђено, да млдб. оштећени није имао никакав дуг код оптуженог, како то стално оптужени у својој одбрани истиче, јер за то није постојало никаквог основа, оптужени и оштећени се не друже, и спомињање дуга у суштини представљао је изговор, да би оптужени лакше дошао до новца.

 

Неосновано се у изјављеној жалби првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је суд одлучне чињенице и за крив. дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС и за крив. дело изнуде из члана 180. став 1. КЗ РС утврдио потпуно и правилно.

 

Неоснована је жалба и због повреде кривичног закона, јер након правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања првостепени суд је извршио правилну правну оцену дела о којој је суд дао прихватљиве разлоге, и оглашавањем кривим због крив. дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС и крив. дела изнуде из члана 180. став 1. КЗ РС, првостепени суд није повредио кривични закон на штету оптуженог.

 

Испитујући првостепену пресуду у вези одлуке о казни поводом изјављене жалбе, Врховни суд налази, да су правилно утврђене околности које су од значаја за одмеравање казне у смислу члана 41. ОКЗ.

 

Правилно су утврђене као олакшавајуће околности да се ради о млађој особи, да се оштећени нису придружили кривичном гоњењу, и правилно је оцењене као отежавајћа околност ранија осуђиваност оптуженог и за истоврсно кривично дело.

 

Утврђене казне затвора у трајању од три године због крив. дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС и у трајању од шест месеци због крив. дела изнуде из члана 180. став 1. КЗ РС, су по мишљењу овога суда одговарајуће тежини извршених кривичних дела, степену друштвене опасности дела и степену кривичне одговорности оптуженог, а изречена јединствена казна затвора у трајању од три године и два месеца представља неопходну меру, да се према оптуженом постигне сврха кажњавања предвиђена чланом 33. и чланом 5. ОКЗ.

 

Поменута сврха не би била постигнута блажом кривичном санкцијом, па изјављену жалбу због одлуке о казни Врховни суд такође оцењује као неосновану.

 

Из изнетих разлога, у смислу члана 388. ЗКП, Врховни суд Србије је одлучио као у изреци ове пресуде.

 

 

Записничар Председник већа – судија

Јолан Мадарас, с.р. Никола Латиновић, с.р.

 

 

За тачност отправка

ОК