Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 570/05
01.12.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Новице Пековића, председника већа, Слободана Газиводе, Соње Манојловић, Драгана Аћимовића и Анђелке Станковић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић - Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету против оптуженог АА и др, због кривичног дела неовлашћеног набављања, држања, израде, размене или продаје ватреног оружја, муниције или експлозивних материја из члана 33. став 3. у вези става 1. Закона о оружју и муницији, одлучујући о жалби оптуженог ББ и жалби браниоца оптуженог АА, адв. АБ изјављеним против пресуде Окружног суда у Крушевцу К.бр.87/04 од 2.02.2005. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375. ЗКП-а у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и присуству оптуженог АА и његовог браниоца адв. АБ и оптуженог ББ и његовог браниоца адв. АВ, дана 1.12.2005. године, донео је

 

 

П Р Е С У Д У

 

 

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА и пресуда Окружног суда у Крушевцу К.бр.87/04 од 2.02.2005. године ПОТВРЂУЈЕ.

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

Пресудом Окружног суда у Крушевцу К.бр.87/04 од 2.02.2005. године, опт. АА и опт. ББ оглашени су кривим због извршења кривичног дела неовлашћеног набављања, држања, израде, размене или продаје ватреног оружја, муниције или експлозивних материја из члана 33. став 3. у вези става 1. Закона о оружју и муницији, па је опт. АА осуђен на казну затвора у трајању од 1- једне године и 3- три месеца, а опт. ББ је осуђен на казну затвора у трајању од 1- једне године.

 

Истом пресудом, применом одредбе члана 196. став 3. ЗКП-а, оптужени су обавезани да на име трошкова кривичног поступка у корист буџетских средстава суда солидарно плате износ од 800,00 динара, а према попису уредно вођеног трошковника, а да на име паушала плате сваки по 1.000,00 динара, све то у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

 

Том пресудом, применом одредбе члана 69. ОКЗ-а, према опт. ББ изречена је мера безбедности одузимања предмета и то: једне ручне бомбе М-52 фабричког броја __, једне тромблонске тренутне мине __, једне аутоматске пушке М-62, једне војничке пушке М-48, калибра 7,9мм фабричког броја __, 530 комада пушчаних метака калибра, 7,9мм, и 480 комада пушчаних метака калибра 7,62 мм.

 

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

 

- оптужени ББ због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о казни и због одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Врховни суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно исту преиначи тако што ће оптуженог ослободити од оптужбе, уз захтев да он и његов бранилац буду обавештени о седници већа о другостепеног суда.

 

- бранилац оптуженог АА, адв. АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због одлуке о казни и због одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Врховни суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно исту преиначи тако што ће оптуженог ослободити од оптужбе, или тако што ће му изрећи блажу казну, уз захтев да он и опт. АА буду обавештени о седници већа о другостепеног суда.

 

Републички јавни тужилац Србије у поднеску Ктж.бр.707/05 од 15.04.2005. године, предложио је да се жалба опт. ББ и жалба браниоца опт. АА као неосноване одбију.

 

Врховни суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 375. ЗКП-а у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и присуству опт.АА и његовог браниоца, адв. АБ и опт. ББ и његовог браниоца адв. АВ, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и предлога и става Републичког јавног тужиоца датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

 

Жалбе су неосноване.

 

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на које Врховни суд, као другостепени, пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП-а, па тако ни битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а, на коју се неосновано жалбом оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА указује.

 

По налажењу Врховног суда, изрека побијане пресуде је разумљива и садржи јасан и потпун опис радњи извршења из којих произилазе сва законска обележја кривичног дела за које су оптужени том пресудом оглашени кривим и није противречна сама себи, док су разлози дати у образложењу побијане пресуде о свим одлучним чињеницама довољни и правилни и међусобно нису противречни. О томе је првостепени суд извео доказе које је навео у образложењу побијане пресуде и које је, како појединачно, тако и у међусобној вези, заједно са одбранама оптужених правилно оценио и одређено и потпуно је изнео које чињенице и из којих разлога узео као доказане. С тога Врховни суд, наводе жалбе оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП-а, оцењује неоснованим.

 

Поред тога, Врховни суд оцењује неоснованим жалбене наводе оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА да је побијана пресуда заснована на записнику о саслушању ових окривљених датим у преткривичном поступку, на којим доказима се, према ставу ових жалилаца пресуда не може заснивати, јер њиховом саслушању браниоци нису присуствовали, јер се, супротно овим жалбеним наводима из записника о саслушању окривљеног ББ сачињена од стране МУП-а РС Одељења у Трстенику Ку.бр.128/04 од 28.05.2004. године и записника о саслушању окр. ББ сачињеног од стране наведеног ОУП-а Трстеник Ку.бр.129 од 28.05.2004. године утврђује да је саслушању ових окривљених присуствовао бранилац, адвокат АГ који је ове записнике и својеручно потписао. С тога Врховни суд, налази да су предметни записници, посебно имајући у виду да су исти без примедби потписани од стране тада осумњичених АА и ББ, у свему сачињени сходно одредби члана 226. став 9. ЗКП-а, па се жалбени наводи оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП-а, а како то произилази из садржине ових жалби, показују неоснованим.

 

Осим тога, по налажењу Врховног суда, неосновано се жалбом оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА указује да је оптуженима повређено право на одбрану на главном претресу, јер је првостепени суд одбио извођење доказа саслушањем предложених сведока, због чега, према ставу жалилаца није био у могућности да са једнаком пажњом испита и утврди како је чињенице које терете оптужене тако и оне које им иду у корист, јер је првостепени суд правилно, нашавши да је чињенично стање потпуно и правилно утврђено, предлоге за извођењем доказа саслушањем сведока одбио. Стога Врховни суд неоснованим оцењује жалбене наводе ББ и браниоца оптуженог АА да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. ЗКП-а, а како то произилази из садржине ових жалби.

 

Испитујући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања које се жалбама оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА оспорава, Врховни суд налази да је првостепени суд на основу доказа које је извео и навео у образложењу побијане пресуде, а пре свега на основу одбрана са признањем оптужених датим у преткривичном поступку, несумњиво утврдио чињенично стање описано у изреци побијане пресуде. Одбране са признањем оптужених датим у преткривичном поступку, првостепени суд је правилно, као истините прихватио, јер су исте поткрепљене како исказима сведока ГГ и ДД тако и писменим доказима – записником о претресању стана и других просторија ОУП-а Трстеник од 28.05.2004. године и потврдом о привремено одузетим предметима од опт. ББ ОУП-а Трстеник од 28.05.2004. године о чему се првостепени суд детаљно изјаснио на страни 4 последњи пасус, страни 5 пасус први, страни 6 пасус последњи и страни 7 пасус први образложења побијане пресуде анализирајући одбране оптужених дате у предкривичном поступку исказе наведених сведока и изнете писмене доказе, па правилно одбране оптужених из претходног поступка и са главног претреса када су негирали извршење кривичног дела у питању, као и исказ сведока ЂЂ, оца опт. АА није прихватио. О томе је првостепени суд у образложењу побијане пресуде дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Врховни суд. С тога се, супротни жалбени наводи оптуженог ББ и браниоца опт. АА којима се истиче да је првостепени суд погрешном оценом изведених доказа, погрешно утврдио да су оптужени извршили предметно кривично дело, по оцени Врховног суда показују неоснованим, а предложено извођење доказа саслушањем сведока ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ, сувишним.

 

Правилан је закључак првостепеног суда да су оптужени кривично дело у питању, као саизвршиоци починили са директним умишљајем, за коју своју оцену је првостепени суд на страни 6 пасус други образложења побијане пресуде, дао довољне и аргументоване разлоге, које као правилне у свему прихвата и Врховни суд, па се супротни жалбени наводи оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА којима се оспоравају утврђени облици виности, показују неоснованим.

 

Врховни суд је ценио и остале жалбене наводе оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА којима се полемише са оценом доказа од стране првостепеног суда, као и оне којима се оспорава утврђено чињенично стање, па налази да су исти без утицаја на другачији исход овог кривичног поступка.

 

Према томе, првостепени суд је на основу правилне оцене изведених доказа потпуно и правилно утврдио све одлучне чињенице, како оне од значаја за радње извршења кривичног дела у питању, тако и оне које се тичу субјективних односа оптужених према тим радњама и томе у побијаној пресуди дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге које у свему прихвата и Врховни суд.

 

На тако утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама оптужених стичу сва законска обележја кривичног дела неовлашћеног набављања, држања, израде, размене или продаје ватреног оружја, муниције или експлозивних материја из члана 33. став 3. у вези става 1.Закона о оружју и муницији, за које је кривично дело су том пресудом оглашени кривим. За овакву своју оцену првостепени суд је дао исцрпне и аргументоване разлоге које у свему прихвата и Врховни суд, па се супротни жалбени наводи оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА којима се оспорава правилност чињеничног стања утврђеног у првостепеној пресуди и с тим у вези иста побија због повреде кривичног закона, показују неоснованим.

 

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, у ком делу се иста побија жалбама оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА, Врховни суд налази да је првостепени суд пре свега потпуно и правилно утврдио све околности, које у смислу одредбе члана 41. ОКЗ-а, утичу да казна буде мања или већа и истима је придао одговарајући значај и правилно је оптужене применом одредбе члана 42. и 43. ОКЗ-а осудио и то: опт. АА на казну затвора у трајању од 1-једне године и 3- три месеца, а опт. ББ на казну затвора у трајању од 1- једне године. По оцени Врховног суда, овако изречене и ублажене казне за кривично дело у питању сразмерне су тежини извршеног кривичног дела и степену кривичне одговорности оптужених АА и ББ и нужне, али и довољне за остварење у члану 33. ОКЗ-а, прописане сврхе кажњавања. С тога су жалба оптуженог ББ и жалба браниоца оптуженог АА у делу одлуке првостепеног суда о казни, оцењене као неосноване.

 

Одлука о мери безбедности донета је правилном применом одредбе члана 69. ОКЗ-а, тако да се њена законитост не може доводити у питање.

 

Како се жалбама оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА одлука о трошковима кривичног поступка истиче само као жалбени основ, без образложења истога, то се Врховни суд, у смислу одредбе члана 380. став 2. ЗКП-а, ограничио само на испитивање повреда из члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП-а.

 

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388. ЗКП-а, Врховни суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

 

 

Записничар, Председник већа-судија,

Јелена Петковић-Милојковић, с.р. Новица Пековић, с.р.

 

 

За тачност отправка

 

ИЈ