Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 801/05
07.06.2005. година
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Николе Латиновића, председника већа, Николе Мићуновића, Зорана Савића, Верољуба Цветковића и Драгана Јоцића, чланова већа и саветника, Зорице Стојковић, записничара, у кривичном предмету против оптуженог АА, због кривичног дела разбојништва из члана 168. став 1. Кривичног закона Републике Србије, одлучујући о жалби Окружног јавног тужиоца у Суботици Кт. бр. 157/04 од 18.04.2005. године, изјављеној против пресуде, Окружног суда у Суботици, К. бр. 93/04 од 01.03.2005. године, у седници већа одржаној, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, дана 07.06.2005. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Окружног јавног тужиоца у Суботици, Кт. бр. 157/04 од 18.04.2005. године, а пресуда Окружног суда у Суботици, К. бр. 93/04 од 01.03.2005. године, ПОТВРЂУЈЕ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Побијаном пресудом Окружног суда у Суботици, К. бр. 93/04 од 01.03.2005. године, оптужени АА, оглашен је кривим, због кривичног дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС, и осуђен на казну затвора у трајању од једне године, уз урачунавање времена проведеног у притвору од 23.10.2004. године, од 13,00 часова до 17.11.2004. године. Истом пресудом од оптуженог је применом члана 69. ОКЗ-а, одузет компјутер ''Пентијум 4'' са кућиштем, екраном, два звучника, подлогом за миша, миш и тастатура, једна торба ''крмача'' на црне, плаве и сиве штрафте, пластична кеса светло-плаве боје, упаљач беле боје и два ножа – брице од метала. Оптужени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка који се састоје од награде и нужних издатака браниоца по службеној дужности и трошкове судског паушала у тамо наведеним износима а у назначеном року.

 

Против напред наведене пресуде, жалбу је изјавио Окружни јавни тужилац у Суботици, због одлуке о кривичној санкцији, с`предлогом да Врховни суд побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и оптуженом изрекне казну затвора у дужем временском трајању.

 

Републички јавни тужилац Србије поднеском Ктж. бр. 944/05 од 20.05.2005. године, предложио је да Врховни суд уважи жалбу Окружног јавног тужиоца у Суботици и преиначи пресуду Окружног суда у Суботици К. бр. 93/04 од 01.03.2005. године, само у погледу одлуке о казни и оптуженом АА изрекне казну затвора у дужем временском трајању.

 

Врховни суд је одржао седницу већа на којој није присуствовао уредно обавештени Републички јавни тужилац, на којој је размотрио све списе кривичног предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу члана 380. ЗКП-а, па је по оцени навода у жалби и наведеног писменог предлога Републичког јавног тужиоца, који је напред цитиран, нашао:

 

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка нити повреде кривичног закона на штету оптуженог, на које другостепени суд, поводом жалбе, увек пази по службеној дужности, а у смислу члана 380. став 1. тачке 1. и 2. ЗКП-а.

 

Испитујући одлуку о казни, Врховни суд налази да је првостепена пресуда у том делу правилна. Наиме, првостепени суд је правилно утврдио све околности које су од значаја за одређивање врсте и тежине кривичне санкције из члана 41. ОКЗ-а. Правилно су цењене све околности које утичу да казна буде већа или мања и утврђеним олакшавајућим околностима, личним и породичним приликама оптуженог, да се ради о младом човеку, неожењеном, без деце, слабог имовног стања, те да су наведене олакшавајуће околности оцењене као особито олакшавајуће околности применом члана 42. и 43. ОКЗ-а, уз отежавајућу околност да је оптужени до сада осуђиван за кривична дела сасвим друге природе, то је Врховни суд утврђеним олакшавајућим и отежавајућим околностима на страни оптуженог дао онај значај које оне и заслужују, те налази да је изречена казна затвора у трајању од једне године, у складу са тежином извршеног кривичног дела и степеном кривичне одговорности оптуженог, степеном друштвене опасности дела, те је ова казна неопходна и нужна мера да се према оптуженом постигне сврха кажњавања предвиђена чланом 33. ОКЗ-а.

 

Како се у жалби Окружног јавног тужиоца у Суботици не наводи ништа ново, а што би могло утицати на другачије одмеравање казне, то се нису могли уважити наводи жалбе Окружног јавног тужиоца да се осуђеном изрекне строжија казна.

 

Из изнетих разлога, а на основу члана 388. Законика о кривичном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар, Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р. Никола Латиновић, с.р.

 

За тачност отправка

 

ЈЧ