Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 11/11, Кв По1 644/17 од 21.12.2017. године одбијена је, као неоснована, жалба пуномоћника власника - трећих лица АА и ББ од 06.12.2017. године, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 11/11 од 24.11.2017. године.

Против наведених правноснажних решења, на основу члана 482. став 1. и члана 483. став 3. у вези става 1. ЗКП, бранилац окривљеног Јосипа Ђурашевића, адвокат Бисерка Крпић, поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона, одредбе члана 439. тачка 3) ЗКП и члана 441. став 4. ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев те да преиначи побијана решења или да иста укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 34. став 3. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС“, број 32/13) прописано је да суд може до подношења захтева за трајно одузимање имовине, по службеној дужности или на захтев странке, преиспитати одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и у оправданим случајевима ту одлуку укинути или је заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином.

Одредбом члана 20. Закона о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС“, 94/2016) прописано је да се у члану 34. став 3. речи: „може по службеној дужности или на захтев странке преиспитати“ замењују речима: „најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује“, а после речи: „случајевима“ додаје се реч: „може“.

Надаље, одредбом члана 37. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС“, број 32/2013) прописано је да се против решења из члана 35. став 1. до 3. овог закона, може изјавити жалба у року од три дана од дана достављања решења.

Из списа предмета произлази да окривљени Јосип Ђурашевић није изјавио жалбу против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои-По1 11/11 од 24.11.2017. године, иако је жалбу могао изјавити у смислу напред цитираних законских одредби, о ком праву је обавештен поуком о правном леку, коју побијано решење садржи, јер по налажењу овог суда право на жалбу произилази из чињенице да је предметна имовина изворно власништво окривљеног, пренета на трећа лица која су затим учесници у поступку.

Одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку којом су прописани разлози за подношење захтева, између осталог, прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости под условом да је против правноснажне одлуке користио редовни правни лек -жалбу.

Из списа предмета Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 број 11/11 и Кв По1 644/17 произлази да окривљени Јосип Ђурашевић није изјавио жалбу на првостепено решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 11/11 од 24.11.2017. године, из ког разлога нису испуњени законски услови за одлучивање Врховног касационог суда о захтеву за заштиту законитости окривљеног Јосипа Ђурашевића, поднетом преко браниоца адвоката Бисерке Крпић.

Код напред наведеног, Врховни касациони суд је нашао да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Јосипа Ђурашевића, поднет преко адвоката Бисерке Крпић недозвољен, те је у смислу члана 487 став 1. тачка 2) ЗКП о истом одлучено као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                            Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,                                                                                                                      Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић