Пресудом Апелационог суда у Београду, Посебог одељења Кж1 По1 6/19 од 10.05.2019. године, усвајањем жалби бранилаца окривљеног АА, адвоката Соње Манојловић и адвоката Драгице Брајушковић и браниоца окривљеног ББ, адвоката Мира Оровића, преиначена је пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К По1 90/17 од 25.10.2018. године, у погледу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Београду, применом одредби члана 4, 42, 45, 54. и 60. став 1. КЗ, окривљеном АА, за кривична дела за која је првостепеном пресудом оглашен кривим, претходно утврдио казне и то: за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. у вези става 2. КЗ, казну затвора у трајању од 1 (једне) године, за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, казну затвора у трајању од 2 (две) године и за продужено кривично дело фалсификовање исправе у саизвшилаштву из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, а окривљеном ББ, за кривична дела за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, претходно утврдио казне затвора и то: за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. у вези става 2. КЗ, казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, за продужено кривично дело фалсификовање исправе у саизвшилаштву из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. и 61. КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, а затим их применом одредби члана 60. став 1. и став 2. тачка 2) КЗ осудио и то окривљеног АА, на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 22.03.2017. године до 01.12.2017. године, као и време проведено на мери забрана напуштања стана уз примену електронског надзора од 01.12.2017. године па до упућивања у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања изречене казне, а окривљеног ББ, на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 8 (осам) месеци, док су жалба бранилаца окривљеног АА, адвоката Соње Манојловић и адвоката Драгице Брајушковић, као и жалба браниоца окривљеног ББ, адвоката Мира Оровића, у преосталом делу одбијене као неосноване, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал К По1 90/17 од 25.10.2018. године, у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено су поднели браниоци окривљеног АА, адвокати Соња Манојловић и Драгица Брајушковић, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд, усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или их укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење или укине само другостепену пресуду и списе врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, браниоци окривљеног АА, у захтеву за заштиту законитости наводе да се закључак првостепеног и другостепеног суда о кривици окривљеног АА, заснива искључиво на измењеном исказу саоптуженог ВВ, датом пред Тужиоцем за организовани криминал у поступку склапања споразума о признању кривичног дела, на ком се доказу према ставу бранилаца, правноснажна пресуда не може заснивати.

Наиме, првостепени суд је сходно одредби члана 406. ЗКП, извршио увид у одбрану саоптуженог ВВ (дату пред Тужиоцем за организовани криминал, у присуству браниоца), који је на основу споразума о признању кривичног дела правноснажно осуђен и то због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела изчлана 346. став 2. КЗ, продуженог кривичног дела фалсифиовање исправе у саизвршилаштву из члана 355. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. и 61. КЗ и кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, међу којима су и кривична дела која су окривљеном АА стављена на терет.

Одредбом члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП прописано је да се упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном поступку, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. ЗКП, ако је реч о исказу саоптуженог према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом.

По налажењу Врховног касационог суда, а у смислу напред цитиране законске одредбе, под исказом саоптуженог или већ осуђеног саучесника, подразумева се само онај исказ који је искључиво прибављен под условима прописаним у одредбама о доказним радњама и то у члану 85. и 86. ЗКП о саслушању окривљеног и само такав исказ представља дозвољен доказ.

По налажењу Врховног касационог суда, признање окривљеног, као саставни и неопходни део споразума о признању кривичног дела између њега и јавног тужиоца, а сагласно одредбама чл. 313. до 319. ЗКП, нема ни форму, ни карактер исказа у смислу одредаба ЗКП о испитивању окривљеног у истрази и на главном претресу, већ је то воља тужиоца и окривљеног као странака да одређена кривично-правна ствар буде правноснажно решена на одређени начин, у погледу кога међу њима постоји сагласност.

Стога, по налажењу Врховног касационог суда у смислу одредбе члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП, није дозвољено упознавање са садржином признања на записнику о рочишту за споразум о признању кривичног дела.

Како је првостепени суд као доказ извео читањем и оценом наведеног записника са изјавом окривљеног ВВ који је правноснажно осуђен на основу споразума о признању кривичног дела и на овом, у конкретном случају незаконитом доказу засновао осуђујућу пресуду у односу на окривљеног АА, то је на штету овог окривљеног учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а како се то основано захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА указује.

Стога је Врховни касациони суд, имајући у виду све наведено, усвојио као основан захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА и у односу на овог окривљеног укинуо правноснажне пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К По1 90/17 од 25.10.2018. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Кж1 По1 6/19 од 10.05.2019. године и списе предмета вратио Вишем суду у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, на поновно одлучивање, да би се, у смислу разлога изнетих у овој пресуди, у поновном поступку отклонила повреда закона на коју је овом пресудом указано и донела правилна и јасна и на закону заснована одлука.

Из наведених разлога, донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                              Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић