II УКИДАЈУ СЕ правноснажне пресуде Прекршајног суда у Смедереву Пр 1856/15 од 12.08.2015. године и Прекршајног апелационог суда Прж 18390/15 од 08.10.2015. године у делу у коме је окривљени А.Л. оглашен кривим због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. у вези члана 178. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 8. Закона о безбедности саобраћаја на путевима за које је оглашен кривим ставом првим и трећим изреке првостепене пресуде и у том делу предмет се враћа Прекршајном суду у Смедереву, на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Смедереву Пр 1856/15 од 12.08.2015. године, окривљени А.Л. оглашен је кривим због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. у вези члана 178. став 1. ЗОБС-а, због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 6. ЗОБС-а и због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 68. ЗОБС-а, па је, након што су му утврђене појединачне новчане казне за прекршаје за које је оглашен кривим у износу од по 100.000,00 динара осуђен на јединствену новчану казну затвора у износу од 300.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде јер ће му се у противном део исте у износу од 60.000,00 динара заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, док ће се преостали део неплаћене казне у износу од 240.000,00 динара извршити принудним путем. Том пресудом окривљени је обавезан да на основу одредбе члана 130. Закона о прекршајима на име паушала плати износ од 1.200,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Том пресудом окривљеном је за прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. у вези члана 178. став 1. ЗОБС-а утврђена заштитна мера забране управљања моторним возилом ''Б'' категорије у трајању од осам месеци на основу члана 330. став 3. ЗОБС-а, за прекршај из члана 330. став 1. тачка 6. ЗОБС-а утврђена му је заштитна мера забране управљања моторним возилима ''Б'' категорије у трајању од осам месеци, док му је за прекршај из члана 330. став 1. тачка 8. ЗОБС-а утврђена заштитна мера забране управљања моторним возилом ''Б'' категорије у трајању од осам месеци, након чега му је изречена јединствена заштитна мера забране управљања моторним возилима ''Б'' категорије у трајању од 12 месеци на основу члана 58. Закона о прекршајима, о чијем извршењу ће се старати надлежна организациона јединица МУП-а РС.

Пресудом Прекршајног апелационог суда Прж 18390/15 од 08.10.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног А.Л. и пресуда Прекршајног суда у Смедереву Пр 1856/15 од 12.08.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Птз 514/15 од 31.12.2015. године због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 101/05, 116/08 и 111/09) и због повреде материјалног права из члана 235. став 1. тачка 1. и из члана 241. став 1. тачка 2. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине у делу у коме је окривљени оглашен кривим за прекршаје описане под тачком 1. и 3. изреке првостепене пресуде и предмет у том делу врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

На седници већа, о којој је у смислу одредбе члана 286. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/13) обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 101/05, 116/08 и 111/09), јер су разлози у првостепеној пресуди дати у односу на прекршаје из става 1. и 3. изреке потпуно нејасни.

Наиме, изреком пресуде Прекршајног суда у Смедереву Пр 1856/15 од 12.08.2015. године окривљени А.Л. у ставу првом оглашен је кривим због извршења прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. у вези члана 178. став 1. ЗОБС-а који је према изреци пресуде извршио тако што је дана 21.02.2014. године у 14,05 часова у Смедереву у ул. Шалиначкој (код ЕПС-а) управљао путничким возилом рег. ознаке ... без возачке дозволе ''Б'' категорије, која је потребна за управљање тим возилом, јер му је иста одузета решењем о одузимању возачке дозволе бр. 222- 2710/13, које му је уручено дана 07.11.2013. године. Ставом три изреке првостепене пресуде овај окривљени оглашен је кривим због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 8. ЗОБС-а који је према изреци ове пресуде извршио тако што је истом приликом управљао путничким возилом за чије управљање је потребна возачка дозвола ''Б'' категорије рег. ознаке ... за време трајања заштитне мере забране управљања моторним возилом у времену од 29.11.2013. до 29.07.2014. године.

Из списа предмета произилази да је окривљеном А.Л. решењем МУП-а РС ПУ у Смедереву бр. 222-2710/2013 од 24.09.2013. године одузета возачка дозвола на основу одредбе члана 197. став 2. ЗОБС-а због изречених укупно 20 казнених поена.

Такође, из списа предмета видљиво је да је окривљеном А.Л. неправноснажном пресудом Прекршајног суда у Смедереву Пр 1669/14 од 04.08.2014. године изречена јединствена заштитна мера забране управљања моторним возилима у трајању од 12 месеци.

По налажењу Врховног касационог суда, околност да је окривљеном одузета возачка дозвола, а да је исти након тога управљао моторним возилом у јавном саобраћају и на тај начин учинио прекршај, искључује могућност да је окривљени истом приликом извршио прекршај везан за непоштовање заштитне мере - забране управљања моторним возилом која му је изречена неправноснажном пресудом прекршајног суда.

Наиме, у тренутку одузимања возачке дозволе, лице од кога је иста одузета, није овлашћено да управља моторним возилом за које је дозвола одузета, због чега престаје сврха изрицања заштитне мере забране управљања моторним возилом. Следствено изнетом, окривљени истовремено не може бити оглашен кривим због извршења прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. и прекршаја из члана 330. став 1. тачка 8. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, на шта се основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Како је првостепени суд окривљеног огласио кривим због извршења прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. и из члана 330. став 1. тачка 8. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, које прекршаје је окривљени према наводима става 1. и 3. изреке првостепене пресуде учинио истовремено, то су разлози дати у образложењу нападнуте пресуде за овакву одлуку нејасни, на који начин је првостепени суд учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 101/05, 116/08 и 111/09), коју повреду другостепени суд није отклонио, што је био дужан да учини.

С тим у вези, по налажењу Врховног касационог суда, основано се у захтеву Републичког јавног тужиоца указује и на повреду закона из члана 241. став 1. тачка 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 101/05, 116/08 и 111/09), обзиром да из радњи окривљеног описаних под тачком 1. изреке првостепене пресуде према којој је окривљени критичном приликом управљао предметним путничким возилом без возачке дозволе ''Б'' категорије, која је потребна за управљање тим возилом, јер му је иста одузета решењем о одузимању возачке дозволе бр. 222-2710/13 које му је уручено дана 07.11.2013. године, не произилазе законска обележја прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима који прописује кажњивост вожње возила без дозволе оном категоријом којом управља, због чега је, следствено изнетом, првостепени суд, оглашавајући окривљеног кривим за овај прекршај повредио материјално право на штету окривљеног, коју повреду другостепени суд није отклонио иако је био дужан да то учини.

Због учињених битних повреда одредаба прекршајног поступка у погледу прекршаја описаних под тачком 1. и 3. изреке првостепене пресуде и у другостепеној пресуди у делу који се односи на те прекршаје, Врховни касациони суд је преиначио побијане пресуде, тако што је окривљеног А.Л. због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 6. Закона о безбедности саобраћаја на путевима описаног под тачком 2. изреке првостепене пресуде осудио на новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а како је све то дато у изреци ове пресуде и истоме изрекао заштитну меру забране управљања моторним возилом ''Б'' категорије у трајању од осам месеци, док је побијане пресуде у делу у коме овај окривљени оглашен кривим због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1. у вези члана 178. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 8. Закона о безбедности саобраћаја на путевима описаним под тачкaмa 1. и 3. изреке првостепене пресуде укинуо и предмет у том делу вратио Прекршајном суду у Смедереву на поновно одлучивање.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и на основу одредбе члана 286. став 1. и члана 287. став 4. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65 од 25.07.2013. године), одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                     Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                           Драгиша Ђорђевић,с.р.