Пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељење у Новом Саду III-306 Прж.бр.19380/19 од 15.10.2019. године делимично је усвојена жалба браниоца окривљеног и пресуда Прекршајног суда у Новом Саду 13ПР 10109/19 од 04.09.2019. године преиначена само у погледу одлуке о казни и то тако што је окривљеном АА за прекршај из члана 329. став 1. Закона о безбености саобраћаја на путевима уместо казне затвора у трајању од 30 дана и новчане казне у износу од 140.000,00 динара изречена казна затвора у трајању од 30 дана и новчана казна у износу од 120.000,00 динара, коју казну је окривљени дужан да плати у року од 15 дана од дана пријема другостепене пресуде, а уколико то не учини суд ће на основу члана 315. Закона о прекршајима посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне. У преосталом делу првостепена пресуда је потврђена, а жалба одбијена.

Против наведених правноснажних пресуда Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ.бр.741/19 од 13.01.2020. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима.

Наиме, ни у изреци ни у образложењу првостепене прекршајне пресуде нису дати разлози о облику виности окривљеног иако је кривица битно обележје прекршаја сагласно члану 18. Закона о прекршајима, што указује на обавезу означавања облика висности у изреци као и у образложењу првостепене одлуке. Првостепени прекршајни суд је, пропуштајући да да разлоге о облику виности учинио битну повреду прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, а исту повреду учинио је Прекршајни апелациони суд који наведену битну повреду није отклонио, већ је првостепену пресуду у напред наведеном делу потврдио.

Стога је Врховни касациони суд као основан усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ.бр.741/19 од 13.01.2020. године, побијане пресуде укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, који ће приликом поновног одлучивања имати у виду примедбе изнете у овој пресуди, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. ЗОП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                         Председник већа-судија,

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                  Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић